Jurimo. Žurimo. Kasnimo. Postavljamo nedostižne ciljeve. Padamo. Ustajemo. Ne stižemo pola od planiranog. Stalno smo pod nekim stresom, bez obzira koliko imamo obaveza, posla, odmora, vikenda… Zbog ovakvog načina života ulazimo u različite sukobe sa kolegama na poslu ili partnerom i decom.
Da li imate neki ventil? Da li obraćate pažnju na one sitnice kojih tokom dana ima koliko god želite? Nažalost, većina ljudi to ne vidi.
Počnimo od jednostavnog primera. Šetate sa malom decom. Gledate kako ćete preći pešački prelaz, razmišljate da li će Vam deca istrčati na put… Hoćete da požurite, a oni su spori. Želite do prodavnice, a one žele do parka. I tako u nedogled: Vi samo razmišljate o obavezama, deca o igri…
Da li ste nekad probali da se prepustite tome? Da li ste ikada rekli: „U redu. Ne moramo sada do prodavnice. Idemo do parka. Da li ste primetili taj njihov osmeh i sreću koja se ne može rečima opisati? A u pitanju je tako mala stvar.“
Problem nastaje onda kada se do iznemoglosti držite rasporeda i zacrtanih ciljeva. Ne odstupate. Ne popuštate. Ne znate da uživate. Ne primećujete šta Vam se sve dešava na tom putu, jer razmišljate samo o cilju. Zanemarili ste način, uživanje i sve ono što ćete sresti usput.
Niste primetili koliko Vaše dete slatko hoda u zelenoj jaknici. Niste primetili te male zubiće koji nepravilno rastu. Niste primetili koliko se Vaše dete raduje kada se vratite sa posla. Ne primećujete te silne crteže koje crtaju samo za Vas. Vama su obična škrabotina i komentarišete kako Vam dete nije nadareno.
Ne primećujete partnera koji obožava da provodi vreme sa Vama ili popije kafu na terasi dok prepričavate kako Vam je prošao dan. Pravite planove. Smejete se. Ogovarate. Dolaze Vam prijatelji. Čujete se sa najboljom drugaricom.
Deca jure po stanu. Dok bi se neki tome radovali, Vi vičete na njih da se smire. Milion puta Vas zovu da se igrate, a Vi imate „samo još jednu stvar da obavite“. I tako iz dana u dan. Propuštate sve bitne stvari, jer jurite ko zna za čim.
Promenite svoje prioritete dok ne bude kasno. Proći će Vam život u nečemu što Vam jednog dana neće biti važno. Stvarajte uspomene sa svojom porodicom. Uživajte i smejte se. Vaša deca neće pamtiti nov orman, novu igračku ili nov auto i kredit zbog kojeg ste postali rob. Ono će pamtiti vreme koje ste ili niste proveli sa njim. Sve ono što čini Vaše zajedničko vreme, oblikuje ga u osobu u koju će jednog dana izrasti.
Da li biste voleli da mu nedostaje Vaša pažnja? Da li biste voleli da su željni najosnovnijih stvari koji će ga kasnije činiti nesrećnim? Sigurno to ne želite. Niko od Vas ne traži da date otkaz, ali vodite računa da kod kuće imate mališane koji prate svaki Vaš korak i koji su željni Vašeg vremena. Zbog čega je ta potreba manje važna od Vašeg posla?
Verujem da ste umorni, ali izbacite iz rasporeda sve ono što Vas dodatno umara, a što i nije toliko bitno. Prestanite da tragate za materijalnim stvarima, jer Vam one nikad neće biti dovoljne za sreću. Uvek ćete želeti samo još malo, a onda i čitav život provesti u takvom raspoloženju i stresu.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
