Zabrinuti ste jer Vaše dete često boli glava ili stomak. Muka mu je. Obzirom da se ovo ne dešava prvi put, otišli ste kod lekara. Nakon detaljnih ispitivanja, hvala bogu, Vaše dete je zdravo. Međutim, bolovi se i dalje javljaju. Pitate se u čemu je problem…
Mnogi bolovi se mogu javiti usled dugotrajnog stresa i pritiska, anksioznosti, zabrinutosti i svih drugih negativnih osećanja. Kod neke dece možete primetiti promene u ponašanju, dok ćete kod druge primetiti fizičke tegobe. Ne reagujemo svi isto na prepreke i probleme. A ukoliko mislite da deca nemaju svojih briga – niste u pravu. Iako Vama deluju smešno, njih mogu ozbiljno mučiti.
Ukoliko imate ovakav problem kod kuće, stanite i razmislite. Kakvo je Vaše dete? Da li mislite da je nečim opterećeno? Da li ima prebukiran raspored? Da li očekujete od njega da bude savršeno u svemu? Da li očekujete da ide na dodatne aktivnosti koje prevazilaze njegove kapacitete? Da li ono samo sebe tera da bude bez ijedne mane?
Da li teško prihvata nepravdu? Da li pokušava da bude ono što nije? Da li ga neko kinji u vrtiću ili školi? Da li ste, možda, prestrogi prema njemu/njoj? Da li provodite premalo vremena sa njim? A čak i kad ste kod kuće, zauzeti ste nekim drugim stvarima?
Nemojte zatvarati oči pred problemom. Razgovarajte sa svojim detetom. Nemojte mu držati predavanje, već mu priđite bez ikakvog oklopa i štita. Pitajte, saslušajte, razumite, prihvatite… Možda ćete se iznenaditi onim što ima da Vam kaže. Možda Vam ni na kraj pameti nije palo da je toliko zrelo i da ga muče takvi problemi.
Probajte da se stavite u njegovu kožu. Kada Vam dete ispriča šta ga stvarno muči, nemojte misliti da je to beznačajna faza koja će proći. Možda stvarno ne može da izađe na kraj sa svojim vršnjakom, preteška mu je matematika i misli da je nedovoljno inteligentno, zaljubljen je prvi put i ne zna šta sa tim da radi…
Razloga ima mnogo. Budite tu. Ukoliko ne znate na koji način da „izvučete“ informacije, pokušajte da odete kod psihologa ili psihoterapeuta. Za početak sami, pa onda sa detetom. Možda će Vam neko objektivan mnogo više pomoći, iako ne poznaje Vaše dete.
Ono što nikako ne trebate da radite jeste da sve prihvatite kao dečiju fazu koja će proći. Možda i hoće. Ali, da li biste voleli da Vaše dete prolazi kroz probleme koje ne može da Vam ispriča? Da li biste voleli da ne znate baš ništa o tome?
Bliskost sa detetom se ne gradi tek onda kada postane teško. Bliskost se gradi od samog početka. I uvek iznova i iznova. To je „posao“ koji traje čitavog života. Ne odustajte od njega koliko god bilo naporno. Vaše dete Vas treba. Čak i kada Vam se učini da to nije slučaj. Budite tu za svoje dete. Prebrodite sve prepreke i probleme. Nađite vremena!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
