Koliko puta poželite da pobegnete od svega i priuštite sebi malo vremena sa samim sobom? Ne mora biti u pitanju nikakav veliki problem. Jednostavno, potrebno Vam je malo mira i tišina kako biste napunili baterije.
Kada su deca u pitanju, često napravimo grešku. Smatramo da ona uvek trebaju biti vesela, srećna, raspoložena i druželjubiva. Njihovi problemi nisu pravi. U poređenju sa onim koje imaju odrasli, predstavljaju mačiji kašalj.
Međutim, ne zaboravite svoje detinjstvo. U tom periodu nemate dovoljno kapaciteta, zrelosti i iskustva da rešavate prepreke kao što to čine odrasli. Zato, deca imaju puno pravo da se ponekad iznerviraju, odustanu, budu neraspoložena ili tužna. Baš kao i odrasli.
Jedni će se odmah obratiti roditeljima. Drugi će pokušati sami da se izbore sa onim što ih muči. Sve zavisi od karaktera, uzrasta, porodičnih odnosa, itd. Zato, pokušajte da razumete svoje dete. Nemojte umanjivati njegove probleme, samo zato što su Vaši veći.
Obezbedite detetu njegov lični prostor, gde će moći da bude samo sa svojim mislima. Ukoliko je mlađe, ono će se igrati svojim igračkama. Pomoću igre i mašte, suočiće se sa onim što ga muči. Činiće ono što želi. Ukoliko je u pitanju starije dete, možda će malo leći na krevet, razmisliti o svemu, čitati neku knjigu, slušati muziku koja ga opušta.
Nemojte ulaziti na svakih pet minuta i pitati ga šta mu je. Pustite ga. Možda mu je potrebno malo samoće. Kada dođe k’ sebi, ono će sigurno doći do Vas. Izaberite pravi trenutak i tek tada ga upitajte šta se dešava i da li možete nekako da mu pomognete.
Priuštite mu dovoljno slobode. Deca i roditelji moraju graditi bliske odnose od samog početka. Međutim, bliskost se ne može poistovetiti sa nemanjem sopstvenog identiteta. Prihvatite činjenicu da će Vam dete nekad nešto prećutati. To ne znači da nešto krije od Vas. Kao i svi mi, dete ima pravo da ne priča baš sada o nečemu što Vi želite. Poštujte tu vrstu slobode. Ne treba je mešati sa povučenošću i izolovanošću, ali s’vremena na vreme pustite dete da ne radi ništa i uživa u samoći.
Izgradite odnos u kojem će dete moći da Vam se obrati za bilo koji problem. Da bi se to dogodilo, ne trebate biti ni previše strogi, ni previše popustljivi. Držite se pravila i granica. Budite dosledni. Pronađite pravu meru. Razumite da je Vaše dete individua za sebe. U nekim momentima će svoje probleme rešavati na način sličan Vašem, a u drugim će biti skroz drugačije od onoga što Vi očekujete.
Povremena dečija povlačenja i vreme provedeno sa samim sobom nisu ništa zabrinjavajuće, ukoliko nakon toga normalno nastavi sa svim svojim aktivnostima. Međutim, ukoliko se Vaše dete često zatvara u sobu i biva vidno drugačijeg raspoloženja nego uobičajeno, saznajte šta je u pitanju.
Nemojte biti suviše napadni. Najbolje poznajete svoje dete, te u skladu sa tim, izaberite pristup koji mu najviše odgovara. Ukoliko nikako ne možete da doprete do njega, obratite se stručnom licu za savet.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
