Zvoni Vam telefon. Javljate se. Sa druge strane je agent prodaje. Nudi Vam proizvode za koje uopšte niste zainteresovani. Traži „samo“ pet minuta Vašeg vremena. I Vama je žao da ga odbijete: „Hajde, saslušaću šta ima da kaže. To je samo pet minuta.“ Tih pet minuta se otegne na deset. Pogledate na sat i shvatate da morate da požurite sa spremanjem, jer nećete stići na poslovni sastanak. Ljuti ste na sebe što ste popustili i slušali nekog ili nešto što Vam uopšte nije važno.
Jurite na sastanak. Zvoni Vam telefon. Zove Vas komšinica koja Vam postavlja neka nevažna pitanja vezana za održavanje zgrade. Nemate srca da joj kažete da ste u gužvi i da ćete se čuti kasnije. Ipak je ona starija gospođa. I slušate je. Pritisak Vam skače, pola je niste ni čuli i sada ste već vidno nervozni.
Završavate sa poslom. Trebate da se nađete sa drugaricom na kafi. Međutim, ona kasni pola sata. Izvinjava se. Vi odmahujete rukom i govorite: „Nema veze.“ A nije joj prvi put. Zapravo, to joj se uvek dešava. Razmišljate kada ćete stići kući. Imate još milion stvari da obavite. I ponovo bivate nervozni zbog drugih ljudi.
Na putu do kuće, ponovo Vam zvoni telefon. Vaša najbolja prijateljica je raskinula sa momkom. Slušate je i tešite. Odlažete svoje obaveze i odlazite do nje. Uveče se vraćate kući iscpljeni i umorni. Shvatate da niste uradili ništa od onog što ste planirali. Tuširate se i ležete u krevet. A sutra, sve iz početka…
Možda su Vas pogrešno naučili da nepoštovanje sebe i sopstvenog vremena, zapravo znači biti sebičan i grub. Nije lepo reći starijoj gospođi iz zgrade da sada nemate vremena. Nije lepo ne odgovoriti na neku anketu telefonom. Nije lepo odbiti ili ne saslušati druge… Međutim, da li Vas je ta starija gospođa pitala da li sad imate vremena ili je samo počela da priča? Da li je u redu zvati ljude u vreme odmora i sprovoditi ankete? Da li Vas je najbolja prijateljica pitala kako ste Vi i da li Vas nešto muči? Ili su svi poturili svoje obaveze, želje i potrebe jer znaju da ćete ih prihvatiti bez pogovora, a svoje staviti u drugi plan?
Da li ste zbog ovakvih situacija često nervozni i ne stižete da obavite ono što imate ili ne stižete čak ni da se naspavate kao čovek? Suočite se sa jednom surovom istinom: ovi ljudi nisu krivi. Morate im dati do znanja da poštujete sebe i svoje vreme. Morate naučiti da im kažete: „Ne.“ Nema potrebe da budete grubi ili neprijatni. Nema potrebe da budete svađalački nastrojeni. Samo kulturno recite: „Izvini, ne mogu sad da pričam.“ To je sve što morate da uradite.
Ukoliko Vam neki ljudi ne prijaju, nemojte ispijati kafe sa njima kako biste ih ispoštovali. Nećete biti ni sebični, ni grubi, već neko ko vodi računa o sopstvenom zadovoljstvu. Pravi prijatelji će Vas pitati kako ste. Neće pričati samo o sebi i svojim problemima. Oni koji Vas vole, pustiće Vam poruku, nazvati ili naći vremena za Vas, koliku god gužvu da imaju u svom pretrpanom rasporedu. Naučite da zahtevate sve ono što i Vi pružate drugima. Kome se ne sviđa – njegov problem.
Zapamtite da Vi niste stvoreni kako biste neprestano ugađali drugima. Lepo je pomoći i biti od koristi, ali preterana ljubaznost može dovesti do toga da Vas ljudi koriste. Nemojte to dozvoliti i ne gubite sopstveno vreme sa ljudima do kojih Vam nije stalo.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
