Svaki roditelj se pre ili kasnije suoči sa dečijom neiskrenošću ili barem sa pokušajem iste. Koliko Vas to u trenutku naljuti, toliko Vas istovremeno i rastuži. Želite odnos koji će biti ispunjen poverenjem. Želite da dete može apsolutno sve da Vam kaže, a kada to i ne ispadne tako, pitate se gde ste pogrešili. Kako ćete pomoći detetu, zavisi od njegovog uzrasta. Ono različito shvata pojam istine i laži u različitim periodima.
Pre svega, morate biti stabilna i funkcionalna porodica koja zna kako da reaguje na uspehe, neuspehe, uspone i padove. Vi ste uzor svom detetu. Kako biste ga naučili da bude uvek iskreno i otvoreno (barem prema Vama), morate i Vi biti takvi. Ne samo prema njemu, već i prema njegovom tati, bratu, sestri i svim ostalim u Vašem okruženju. Ukoliko tražite iskrenost, a sami se ne ponašate tako, nemate prava da očekujete drugačije od svog mališana.
Budite otvoreni prema Vašem detetu. Razgovarajte sa njim ne kao sa detetom, već kao sa malim čovekom. Ponekad roditelji preteraju u zaštiti svoje dece, te se prema njima odnose kao prema petogodišnjacima, iako im dete ima već devet godina. Deca to ne vole. U nekim stvarima su sazrela i ne možete im večito „prodavati“ stvari koje biste voleli.
Nemojte sakrivati svoje emocije. Možda želite da sakrijete svoju tugu, ali Vas izraz lica i glas odaju. Zbog toga, ako Vas dete pita šta Vam je, recite mu da ste tužni. Ili ljuti. Ne možete ga večito štititi od neprijatnosti koji mogu biti deo svakodnevnice. Nepravda mu se može dogoditi već sutra. Tada će i ono biti tužno ili ljuto.
Ako primetite da Vas je dete slagalo, nemojte ga nazivati lažljivcem ili nekim drugim ružnim imenima. Umesto toga, razgovarajte i saznajte zbog čega je to uradilo. Možda ne želi da Vas razočara ili se plaši Vaše burne reakcije.
Dajte mu priliku da objasni. Nemojte ga odmah kazniti i zabraniti mu igru nedelju dana. Kada mu date priliku da Vam kaže pravi razlog, svašta se može desiti, pa čak i to da Vi kao roditelj naučite nešto od svog deteta.
Kada primetite da mu je bilo teško, ali je ipak reklo istinu – pohvalite ga. Recite mu da ste ponosni na njega. Kažite mu da je hrabar i da ga volite. Osetiće se dobro i samopouzdanje će mu narasti. Na taj način, otvarate mogućnost da i u narednim situacijama govori istinu.
Ukoliko ga uhvatite u laži, dajte mu priliku da se iskupi. Ono sigurno zna da je pogrešilo i oseća se loše zbog toga. Umesto što ćete vikati pola sata zato što je slomilo vazu, a reklo je da je to učinio neko drugi, neka Vam pomogne u lepljenju iste.
Učite ga da bude odgovorno. Raznim primerima koji su prilagođeni njegovom uzrastu pokažite kako svaka laž i neodgovornost imaju svoju posledicu.
Učite dete da bude iskreno, ali ne i grubo u saopštavanju istine. Zbog toga, male bele laži ponekad mogu da prođu.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
