Povremene svađe su sasvim normalna pojava u braku. Rezultati nekih istraživanja govore da su argumentovane svađe korisne, jer su pokazatelj volje za rešavanjem problema među partnerima. Ali, moramo voditi računa na koji način se svađamo, šta sve govorimo tokom rasprave i da li se na kraju sve kockice slože. Zbog toga je reč „izvini“ ključna.
Međutim, osim toga da li ćemo se izviniti, važno je i kako to činimo. Kada kažemo: „Izvini“, to znači da nam je žao zbog određenih postupaka ili reči koje smo izrekli. Svesni smo svoje greške. Svesni smo da smo povredili osećanja našeg partnera, a to nam nije bilo ni na kraj pameti. Samo se u tom slučaju trebamo izviniti.
Međutim, reč „izvini“ se može veoma lako zloupotrebiti. Znamo da je ona dokaz zrelosti i stabilnosti. Znamo da se treba izviniti kada pogrešimo. Ali, u stvari, mi to niti osećamo, niti mislimo. I zbog toga šaljemo sasvim pogrešnu poruku. Recimo, izvinjavamo se partneru, a zapravo želimo što pre da završimo sa pričom koja nam dosađuje. To je čest slučaj u braku i vezama uopšte. Na primer, muž više ne želi da sluša o ženinom nezadovoljstvu. Kako bi zaustavio raspravu i duge monologe (odnosno zvocanje), on kaže: „Izvini“. Umesto da se priča završi i žena bude zadovoljna, svađa postaje još burnija, jer je muž dodao sledeće: „Eto, rekao sam! A sad me pusti na miru!“
Dugogodišnji partner će veoma lako prepoznati iskreno od neiskrenog izvinjenja. Tu nema mnogo filozofiranja. Partner, jednostavno, zna. Ne samo na osnovu sadržaja, već i načina na koji je nešto izrečeno. Zato, nemojte zloupotrebljavati ovu reč, jer postoji mogućnost da je toliko često koristite u pogrešnoj konotaciji, da Vam partner neće poverovati ni kad Vam stvarno bude žao.
Kako se pravilno izviniti? Pre svega, izvinjavajte se samo onda kada to zaista i mislite. Sve ostalo će naići na ozbiljnu osudu Vašeg partnera, jer se rešenje ne nazire. Ako želite da se izvinite, onda nemojte generalizovati. Jasno recite zbog čega Vam je žao. Recimo: „Žao mi je što sam ti rekla da si nesposoban. Žao mi je što sam vikao. Žao mi je što sam te ignorisao.“
Isto tako, jasno stavite do znanja da ćete ubuduće paziti da ne ponovite istu grešku: „Žao mi je što sam te povredio, potrudiću se da to više nikad ne ponovim.“ S’obzirom da se nijedno „prosvetljenje“ ne događa tokom noći, sednite i razgovarajte sa partnerom. Predložite način za koji smatrate da će rešiti problem i budite otvoreni za nove ideje i predloge.
Nikad se nemojte izvinjavati na sledeći način: „Žao mi je što sam ti rekla da si nesposoban, ali to je zato što ne radiš ništa po ceo dan!“ Ovo već nije izvinjenje, već napad. Ako mislite da Vaš partner ne radi ništa po ceo dan, onda nađite načina da mu to saopštite mirno i staloženo, bez napada. Zajedno nađite rešenje za navedeni problem. Jedino na taj način može doći do promene.
Budite svesni svojih mana. S’vremena na vreme preispitajte svoje postupke. Čime ste nezadovoljni kod sebe? Šta biste voleli da menjate? Na čemu biste voleli da radite? Nemojte se ponašati kao uobraženo derište, koje smatra da je uvek u pravu. To je nemoguće.
I ne zaboravite, uvek postoje dve strane medalje. Možda ste istovremeno u pravu i Vi i Vaš partner. Možda je on povredio Vas, ali ste i Vi povredili njega. Nikada nije kasno. Stanite i ispravite stvari na vreme. Nije tako teško reći: „Izvini.“
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
