Dete se prvi put susreće sa psovkama nakon druge godine. Međutim, na koji način će se ono izražavati, ne zavisi samo od Vas. Ukoliko su psovke redovan „gost“ u Vašem rečniku, budite ubeđeni da će ih dete pokupiti. U tom slučaju, nemate pravo da budete ljuti. Dete upija kao sunđer. Ukoliko je malo, ono ne razume da je to ružna reč. Prosto ponavlja ono što je u Vašem svakodnevnom izražavanju. Verovatno mu se sviđa Vaša reakcija i zbog toga je ponavlja. Zna da je ta reč „zabranjeno voće.“ Međutim, dete može ponoviti psovku koju ste izgovorili samo jednom u svom životu. Sve zavisi od njegove pažnje u tom trenutku.
Dete može naučiti psovku i od drugih bliskih osoba sa kojima provodi vreme: bake, deke, tetke, dadilje, drugara u vrtiću…Nemojte tražiti krivca. Mnogo je bitnija Vaša reakcija, nego osoba od koje je dete čulo psovku. Isto tako, psovku može naučiti čak i ako ju je čulo u reklami. Zato, nemojte prenagliti u svojim reakcijama. Buditi strpljivi i uporni.
Svako dete ima potrebu da eksperimentiše. Moguće je da Vaše dete samo želi da privuče Vašu pažnju. I veoma dobro zna da će je na ovaj način dobiti. Ukoliko je to u pitanju, pokušajte da ne reagujete. Vremenom će mu dosaditi ili će pronaći nov način koji će Vas izuvati iz cipela.
Nemojte vikati i koristiti neadekvatne kazne. Umesto toga sednite i popričajte. Jezik i sadržaj prilagodite dečijem uzrastu. Objasnite mu da je ružno koristiti takve reči. Ukoliko bude uporno u psovanju, kaznite ga tako što ćete mu oduzeti ono što zaista voli. Recimo, zabranite mu gledanje crtaća tog dana, uskratite mu odlazak na sladoled, igranje u omiljenoj igraonici, itd.
Budite uporni i dosledni. Ako je psovanje zabranjeno, onda je zaista zabranjeno – u svim prilikama, svim članovima porodice. Ukoliko i Vama izleti neka psovka, izvinite se svom detetu. Na taj način ćete mu pokazati pravi primer u praksi. Ovako treba da reaguje i Vaš partner ili bilo ko drugi ko provodi mnogo vremena sa Vašim detetom. Kako biste bili što ubedljiviji, recite kako se ni u jednom crtaću ne koriste psovke, zato što je to ružno i nepristojno. Služite se detetovim omiljenim likom.
U većini slučajeva ćete imati mnogo veći problem sa okolinom i ljudima koji Vas okružuju, nego sa svojim detetom. Česte su situacije u kojima se svi prisutni smeju onome što je Vaše dete izgovorilo. Isto tako, neki mogu čak učiti Vaše dete kako da izgovara sočne psovke. Čućete: „Bolje ja da ga naučim, nego neko drugi. Svakako će od nekog čuti ove ružne reči.“ U tom slučaju razgovarajte sa tom osobom. Objasnite mu šta pokušavate da postignete i da ne želite da Vaše dete smatra kako je sasvim u redu psovati. Ukoliko Vaše dete čuje ružne reči od osobe sa kojom ne možete razgovarati ili koju ne poznajete dovoljno, sačekajte prvi trenutak kada ste sami sa svojim detetom i objasnite mu da nije lepo psovati.
Budite dobar primer. Dete mnoge stvari o životu, zapravo, nauči u svojoj porodici i domu. Možda pazite kako pričate sa svojim detetom, ali ne pazite kako pričate sa svojim partnerom. Nemojte misliti da Vas dete ne čuje. Ono po pravilu čuje ono što ne treba. Zato, budite pristojni. Svaki konflikt rešavajte na kulturan i društveno prihvatljiv način. Ukoliko to nije slučaj, veoma brzo ćete crveneti jer je Vaše dete opsovalo Vašu šeficu i reklo joj ono što Vi govorite o njoj kada nije u Vašem prisustvu. A takva neprijatna situacija Vam zaista ne treba.
Posmatrajte svoje dete. Ono može psovati i zato što je besno, ljuto, povređeno… Sednite i razgovarajte. Nešto se verovatno dešava u toj malenoj glavi. Razmislite kakva je situacija u kući ili se raspitajte da li se nešto dešava u vrtiću ili školi.
Dete Vam uvek govori u čemu je problem. Samo ga treba pažljivo slušati i posmatrati. Ukoliko Vam ne kaže direktno, njegovo ponašanje će Vam reći. U slučaju da se ne možete izboriti sa ovim problemom, posetite stručnjaka. Dve glave su pametnije od jedne.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
