Možda ste primetili da Vam je dete nespretnije u odnosu na drugu decu. Nespretnost ili trapavost se najviše ispoljava prilikom trčanja, skakanja, penjanja i spuštanja niz stepenice, bacanja i hvatanja lopte… Dete se često sapliće, pada, ruši stvari po kući i loše je u svim aktivnostima koje zahtevaju preciznost. Nespretnost može biti manjeg ili većeg intenziteta. Takođe, može biti izražena samo u određenim aktivnostima.
Vas to sigurno iznervira, jer se uvek nešto lomi, a dete je puno modrica. Zbog toga su česte negativne roditeljske izjave upućene detetu. Međutim, takav način komunikacije negativno utiče na dečije samopouzdanje. Ono može početi da se povlači u raznim fizičkim aktivnostima, jer se plaši ismevanja i negativnih komentara. Vremenom, ovakav način ponašanja može narušiti njegov socijalni život. Pre svega, morate shvatiti da dete to ne radi namerno. Ukoliko krenete od ove pretpostavke, sigurno će i Vaša reakcija biti drugačija.
Uzroci trapavosti mogu biti različiti. Poznato je da je dete trapavo kada je izuzetno umorno i pospano. Isto tako, dete može biti trapavo samo u pojedinim fazama kada se brzo razvija. Nespretno je i u neodgovarajućoj odeći ili obući. Zbog toga vodite računa da detetu uvek bude prijatno u onome što nosi. Ono je stalno u pokretu, te mu neprijatna odeća ili obuća mogu mnogo smetati. Nespretnost može biti i genetski uslovljena. Setite se da li ste Vi kao dete bili takvi (a možda ste još uvek).
Uzrok trapavosti može biti i prevelika roditeljska briga, te mu zbog toga stalno pomažete i ne puštate ga da bude samostalno. Na primer, dok je malo stalno ga pridržavate dok hoda, plašite se i najmanjih prepreka. Dete mora naučiti kako da se ponaša i kad ima prepreka: neravan beton, usponi, brda, tobogani, penjalice, trava, pesak, voda… To su sve prirodni uslovi koje dete mora upoznati. Budite blizu njega, ali ga nemojte pridržavati. Neće naučiti ukoliko mu to ne dozvolite.
Pohvalite svaki detetov napor i uspeh. Na taj način će dobiti vetar u leđa, a njegova prirodna radoznalost će odraditi ostatak posla. Nemojte ga grditi ili kažnjavati ukoliko je nespretno. Napravite određeni plan koji ćete pratiti. Prvo mu zadajte neke lakše aktivnosti i ciljeve. Kako ih bude prevazilazilo, zadatke možete pojačavati. Ukoliko u nečemu ne bude uspešno, nemojte ga siliti. Na taj način će dete samo razviti averziju prema određenoj aktivnosti. Umesto toga, malo sačekajte, ubacite neku novu aktivnost, a zatim se vratite na staru.
Uzrok nespretnosti može biti i nedovoljna zrelost određenih struktura mozga. Ova deca su znatno nespretnija od druge i imaju ogromnih problema. Poremećaj koji imaju naziva se razvojni poremećaj koordinacije. Neki simptomi se mogu videti već tokom prve godine života: kasnije učvršćuju glavicu, kasnije sednu, teško propuzavaju i kasnije prohodaju. Zatim se otežano spuštaju i penju uz stepenice, imaju problem sa stajanjem na jednoj nozi, mišićni tonus je snižen… Kasnije su nespretni i u finoj motorici. Na primer, teško zakopčavaju dugmad ili vezuju pertle… Što se ranije utvrdi ovaj poremećaj, prognoza je bolja, jer se odmah započinje program određenih vežbi i aktivnosti koji mogu pomoći detetu u velikoj meri.
Uzrok pojave razvojnog poremećaja koordinacije još uvek nije poznat. Ukoliko primetite da je nespretnost Vašeg deteta ekstremna, obratite se pedijatru. Uz pomoć svojih kolega – fizijatra, psihologa i pedagoga, utvrdiće se koji je uzrok. Nemojte se plašiti i pokušavati sve sami kod kuće. Stručnjak će Vam dati tačne smernice, jer ste Vi jedna od ključnih osoba koja može pomoći detetu.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
