Nijedan roditelj nije isti. Kako ćemo se ponašati prema svojoj deci i na koji način ćemo ih vaspitati, velikim delom zavisi od uverenja i vrednosti koje su nam utkali naši roditelji. Međutim, mnogo toga zavisi i od onoga kroz šta smo prošli u životu, naročito od grešaka koje su nas opekle i zabolele. Zbog svega toga neki od nas su suviše strogi, drugi suviše popustljivi…Ali, ima i zlatne sredine…
Najpoznatija su četiri vaspitna stila roditelja: autoritarni, permisivni, indiferentni i autoritativni (demokratski) vaspitni stil. U kojem se Vi pronalazite?
Autoritarni roditelji su oni koji nikada ne popuštaju. Njihov odnos sa detetom je poprilično hladan. Svoje dete oblikuju kao da je vojnik. Ovi roditelji su izuzetno strogi, drže se svojih principa i ne popuštaju ni pod tačkom razno. Svom detetu ne objašnjavaju zbog čega je to tako. Preteruju u kažnjavanju svoje dece. Kazne često nisu u skladu sa dečijom greškom ili propustom koje je napravilo. Ukoliko dete i smogne snage da ih pita zašto je kažnjeno, roditelj će reći: „Zato što ja tako kažem!“ Pokazuju svoju moć i dominaciju. Komunikacija je jednosmerna i dete se nikad ništa ne pita. Roditelji odlučuju o svakom koraku. Smatraju da je dobro dete ono koje je slepo poslušno. Sve ostalo je nebitno. Ovakav vaspitni stil ne pokazuje dobre rezultate. Dete je poslušno samo dok je malo. Nakon toga može osećati gnev prema roditeljima, koji može pokazati na razne načine. Nasuprot tome, dete može izrasti u preterano poslušnu i povučenu osobu, sa izrazito niskim samopouzdanjem. U svakom odnosu koje bude ostvarilo, može se isto ponašati.
Permisivni roditelji su oni koji imaju izuzetno popustljiv vaspitni stil. Svom detetu ugađaju koliko god mogu. Svaka njegova želja je za njih zapovest. Roditelji se svakodnevno lome kako bi uslišili želje i potrebe svog deteta, bez obzira koliko one bile nerealne. Ne postoje ograničenja, doslednost i pravila koje dete treba poštovati. Dete posle određenog vremena postaje mali diktator. Smatra da se čitav svet okreće oko njega. Postaje veoma nemilosrdno u ostvarivanju svojih ciljeva. Očekuje da se svi u njegovoj okolini ponašaju identično kao njegovi roditelji. Ukoliko to nije tako, frustracija je ogromna. Dete odrasta u emotivno nestabilnu osobu. Nema osećaj odgovornosti, manipuliše, a kada mu se ne usliše želje i prohtevi, može postati preterano impulsivno.
Indiferentni roditelji su oni koji nastavljaju da vode svoj mladalački život, čak i onda kada postanu roditelji. Oni su sebi na prvom mestu i ne žele da pokvare tu slobodu. Dete je često sa bakom, dekom i dadiljom. Odnos sa detetom je često površan. Oni se uglavnom bave materijalnom stranom i svojim karijerama. Provode veoma malo vremena sa svojim detetom. Svoju ljubav nadoknađuju materijalnim poklonima. Česta su opravdanja u vidu: „Radim da bi tebi obezbedio dobar život!“ Ovaj vaspitni stil ne treba mešati sa roditeljima koji rade i po dva posla kako bi detetu pružili osnovnu egzistenciju. Za razliku od prethodno opisanih roditelja, ovi rodilji provode dosta kvalitetnog vremena sa svojom decom i imaju blizak odnos.
Autoritativni (demokratski) roditelji su najpoželjniji. Oni imaju izuzetno topao i blizak odnos sa svojim detetom. Provode mnogo kvalitetnog vremena zajedno. Međutim, istovremeno postavljaju pravila koja se moraju poštovati. Dosledni su u sprovođenju discipline. Uče svoju decu da budu vredni i odgovorni, da poštuju sebe, ali i druge. Detetu pružaju veliki oslonac i podršku kada je to potrebno. Ukoliko kazne dete, kažnjavaju neadekvatno ponašanje i obrazlažu razlog kazne. Nakon toga ponovo imaju dobar i blizak odnos. Izuzetno su smireni i strpljivi roditelji. Sa svojim detetom žele da se igraju, pričaju, uče… Dete se u ovakvom odnosu oseća izuzetno sigurnim.
Svaki roditelj može pogrešiti. Međutim, nastojte da rastete i menjate se zajedno sa svojom decom. Ono što je „palilo“ sa dve godine, ne „pali“ i sa dvanaest. Edukujte se, čitajte, razgovarajte sa drugim roditeljima i stručnim licima.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
