Roditelj ste. Brinete o svom detetu. Najbolje ga poznajete. Znate da najviše na svetu voli mekano ćebe sa kružićima i malog plišanog zeca. Znate koji mu je omiljen crtać, slatkiš, igračka. Znate kako izgleda kada je umorno, srećno ili uzbuđeno. Znate šta ne voli i šta ga nervira. Veoma lako možete predvideti svaki sledeći korak.
Kada malo poraste, upisujete ga u vrtić. Sada je u novom svetu, gde ima svoje drugare i drugarice. Veliki deo dana ste odvojeni od njega. Pitate se šta li tamo radi i kako se ponaša. Kada razgovarate sa vaspitačicom, čudite se kako ono lepo jede u društvu, jer ste kod kuće imali problem sa svakim obrokom. Čudite se što u vrtiću pojede narandžu, jer je kod kuće, navodno, ne voli. Čudite se što je mirno i poslušno, jer kod kuće divlja kao najnemirnije dete na svetu…
Iznenadiće Vas sledeća činjenica: dete veoma uspešno percipira svet oko sebe. Ono zna kada i na koji način se može ponašati u vrtiću, a kako kod kuće. Vi kao roditelj i vaspitač nemate identične vaspitne stilove. Vaspitač ima mnogo više iskustva sa različitim tipovima dece. Zna kako da se postavi u problematičnoj situaciji. Na kraju krajeva, gaji drugačije emocije prema deci. Ima zadatak da uspešno iznese dan sa velikim brojem dece. Pored toga mora da prati nastavni program i nauči Vaše dete veštinama koje su u skladu sa njegovim uzrastom.
Vi imate drugačiju ulogu. Volite svoje dete najviše na svetu. Iako pokušavate da budete dobar roditelj i želite da budete autoritet, ponekad u tome ne uspevate. Možete se sažaliti na plač ili tužan pogled. Iako znate da je to manipulacija. To je prosto jače od Vas. U vrtiću taj problem ne postoji. Barem ne bi trebao.
U vrtiću je dete izloženo nekim novim iskustvima, izazovima i preprekama. Vaspitač zna da Vaše dete može i samo da se obuče u određenom uzrastu, pa ga on ne oblači. I veoma brzo navikne Vaše dete na samostalnost na koju Vi niste uspeli.
Sa druge strane,Vaše dete ima i druge uzore. Ono vidi kako se druga deca ponašaju. Percipira da sva deca jedu narandžu, sede mirno za stolom, igraju se, itd. Ukoliko neko dete pretera sa nedoličnim ponašanjem, bude kažnjeno tako što mora neko vreme stajati u ćošku…
Možete biti suviše blagi ili strogi sa svojim detetom, jer nemate uvid u ponašanje druge dece. Zbog različitih obaveza i posla, neka stvar Vam može i promaći. To ne znači da ste loš roditelj. Svima se to dešava.
Pratite razvoj svog deteta. Ukoliko mislite da na nečemu treba posebno raditi, razgovarajte sa vaspitačem. Sada više niste jedini koji utiče na oblikovanje ličnosti Vašeg deteta. Zbog toga sarađujte sa vrtićem i vaspitačem.
Pitajte ono što Vas zanima. Saslušajte savete ili konstruktivne kritike. Vaspitači provode mnogo vremena sa Vašom decom. I sigurno im nije cilj da Vas iznerviraju ili uvrede. Zato, nemojte ih kriviti. Usvojite savete. Učite nove stvari. Upoznajte svoje dete i iz drugog ugla.
Niko od nas nije savršen. Nijedan roditelj, nijedan vaspitač, nijedno dete. Ali, zajedničkim i udruženim snagama se može mnogo postići. Važan je ishod. Želite da Vaše dete odraste u odgovornu, vrednu i dobru osobu. To znači da ćete ponekad, kao roditelj, morati da radite ili kažete stvari zbog kojih Vam se srce cepa. Prihvatite to.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
