Velikom broju roditelja se diže kosa na glavi kada im dete krene u školu. Oni bi voleli da imaju vrednog i marljivog đaka, ali to i nije baš tako lako. Često se čuju dečije rečenice: „Evo sad ću! Imam vremena! Ne mogu to sad! Ne ide mi to!“ Najčešći problemi jesu motivacija i koncentracija. Kako ih rešiti?
Svi mi možemo imati problem sa odlaganjem. Teško nam je da uradimo nešto jer smatramo da će nam trebati mnogo truda, energije, napora… Pre svega, smatramo da nećemo uspeti u tome. To nas koči i odlažemo početak aktivnosti. Najteže je početi. Deca to isto rade. Sigurno je lakše odmarati i gledati TV, nego učiti dosadne činjenice Prvog svetskog rata. Šta možete da uradite?
Napravite plan učenja. Ali, nemojte ga napraviti sami, pa ga samo poturiti detetu. Raspored napravite zajedno. U dnevne aktivnosti uključite vreme za školu, odmor, učenje, ali i za zabavu i uživanje. Tako će dete naučiti da nakon svakog napornog rada, sledi nagrada – druženje sa drugarima, odlazak u bioskop, šetnja, gledanje omiljenog filma ili kratko vreme namenjeno igranju igrica. Na ovaj način se stvara rutina. Dete zna da život čine prijatne i manje prijatne stvari. Ali, one se moraju uraditi.
Učinite gradivo zanimljivim. Pratite šta dete uči ove nedelje. Sednite sa njim i budite kreativni. Možete izmisliti kviz u kojem će učestvovati svi članovi porodice. Ili možete napraviti plakat koji će ujedno biti i podsetnik Vašem detetu. Ono što je od izuzetne važnosti, jeste da nikad ne radite nešto umesto svog deteta. Ono se samo mora potruditi. Nećete mu Vi praviti plakat, kako biste mu smanjili gradivo. Plakat ćete praviti zajedno. Ono će čitati, istraživati, bojiti i pisati, kako bi uradilo ono što se od njega traži. U svakom od ovih procesa će naučiti nešto.
Organizujte prostor. Dete mora imati svoj kutak za učenje. U njemu mora imati sav neophodan alat za rad: papire, olovke, markere, nalepnice… Bilo šta što će mu učenje učiniti zanimljivijim. Obezbedite mu tišinu, kako bi moglo da se koncentriše. U vreme učenja izbegavajte goste, razgovor telefonom ili majstore u kući. Sve to može ometati Vaše dete.
Nemojte previše očekivati od deteta. Ukoliko ga preopteretite, odmah će odustati. Umesto toga, probajte da rasčlanite učenje u nekoliko faza ili koraka. Neka dete pravi česte, ali kratkotrajne pauze. Tada može malo prošetati, popiti vode, pojesti neko voće ili kolačić.
Ukoliko vidite da je dete samo sebi napravilo plan kojeg se drži, nemojte mu nametati svoj. Svako je drugačiji i odgovara nam različit tempo. Sve dok donosi uspeh, način rada nije važan.
Ništa nemojte raditi na silu. Najbolje poznajete svoje dete, zbog toga pronađite način na koji će Vas čuti i poslušati. Ukoliko budete suviše strogi, možete napraviti kontraefekat. Ukoliko vidite da Vas je poslušalo, nagradite ga nekom sitnicom: omiljenom večerom ili poslasticom.
Ponekad morate i prihvatiti poraz. Možda Vaše dete ima sve petice, ali nikako mu ne ide jedan predmet. Nismo svi uspešni u svemu. U tom slučaju ne pravite presiju, nego mu pomozite na smiren način.
Važno je da se dete na vreme počne učiti odgovornosti i obavezama. Dok su još uvek mali, to može biti sklanjanje igračaka. Kasnije će to biti spremanje sobe. Ne možete očekivati da radite sve umesto njega, a ono onda procveta kada krene u školu. Polako, korak po korak sa zahtevima i uspećete zajedno.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
