Dete Vas budi. Želeli ste mirno da započnete radnu nedelju, ali ono već kreće sa svojim dobro poznatim inatom. Rekli ste mu da uradi najjednostavniju moguću stvar, ali komplikacije su već i najavi. Da li je kriva genetika, dečiji temperament, nečiji način vaspitanja, prethodna nedelja prepuna stresa ili Vaš kratak fitilj? Verovatno od svega po malo…
Pritisak Vam je u momentu skočio. I umesto da sve krene lako i podmazano, lavina negativnih osećanja samo navire. Već ste uspeli da se posvađate, a još nema ni 7 sati izjutra. Stresno, zar ne?
Ne želite da popustite. Dete mora naučiti kako da se ponaša. Odrasli su glavni i dete mora da sluša. Međutim, Vaše dete kao da je najgore od svih. Svakog dana Vam zadaje glavobolje. Za početak, pokušajte da ga razumete…
Svako dete voli da se igra. Ono nigde ne mora da žuri i nema razvijen osećaj za vreme (kada je malo). Radoznalo je i želi da istražuje svet. Ne razmišlja o tome da li će negde zakasniti, da li se ta crvena majica slaže sa ostatkom garderobe, koliko treba da jede i da li će se prehladiti ukoliko nije obulo patofne. Mama i tata stalno imaju nekih zahteva. Priznaćete da su se oni pojačali jer polako, ali sigurno usvajamo „moderne“ vrednosti koje su nam otežale život.
Pogodite šta se dešava? Dete se buni. Ne želi. Neće. Ne ide mu se. Ne žuri mu se. Vaši zahtevi se ne poklapaju sa njegovim šarenim svetom. I prirodna reakcija je upravo ona koja Vama ide na živce – inat i bunt. Razmislite, kako biste se Vi osećali kada bi Vam svakog dana neko narušavao rutinu i želje? Verovatno isto. Razlika je u tome što odrasli imaju kapaciteta da razumeju da se nešto mora i odložiti i da se ne može odmah dobiti sve. Malo dete se još uvek bori sa ovim saznanjem.
Prva i osnovna stvar: naoružajte se strpljenjem. Iako želite da Vam deca budu lepo vaspitana, sigurno ne želite da se svakog dana po nekoliko puta raspravljate oko, naizgled, nebitnih stvari. Ne odustajte od Vaše zamisli, jer roditeljstvo nije ni malo jednostavna stvar. Ali, pokupite neke „cake“ koje će Vam olakšati svakodnevnicu.
Umesto naredbi, koristite izjave. Nemojte započinjati komunikaciju sa sledećom rečenicom: „Odmah da si otišao u svoju sobu i sklonio igračke!“ Dete je krivo, iako suđenje još uvek nije počelo. Zar nemate takav utisak? Umesto toga pokušajte sledeće: „Tvoja soba je još uvek neuredna.“ Posle toga sledi razgovor o tome zbog čega soba još uvek nije čista i šta treba uraditi kako bi obe strane bile zadovoljne. Da, znam. Zahteva mnogo više energije nego da viknete i rešite stvar. Ali, kada budete posmatrali na duge staze – druga varijanta će Vam doneti mnogo više razumevanja i bliskosti sa sopstvenim detetom.
Umesto što dajete gotove savete (koje mnoga deca neće poslušati), pokušajte sa postavljanjem pitanja. Na ovaj način ćete navesti dete na pravi put, a ono će imati osećaj da je samo to postiglo. Pozitivno utičete na njegovo samopouzdanje i to bez rasprave i svađe.
Vaše dete je drugačije od Vas. Da, Vi ste ga rodili. Mnogo toga će naslediti. Ostalo ćete ga naučiti. Ali, ono je i dalje drugačije od Vas. Ima svoje načine, želje, interesovanja, shvatanja… Što pre to budete shvatili i razumeli, lakše će Vam pasti najteži posao na svetu – pravilno vaspitanje dece.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
