Dok neki veruju da se u brak ulazi samo iz ljubavi, drugi i te kako poznaju druge načine i potrebe da stupe u isti. Više nas ne vode emocije, već razum i praktičnost. Lakše je ako muž ima dobru platu, pa smo obezbeđene i ne moramo ništa da radimo. Lakše je ako nismo same i imamo dve plate koje ćemo deliti. Ili kupiti auto. Ili stan. Sve u svemu – praktično je.
Međutim, ne postoji samo problem kod pojedinaca. Žene su rastrzane između posla i dece. Želele bi da postignu sve, ali to ne uspevaju ili uspevaju veoma teško. Imamo problem sa manjim platama, istim radnim vremenom i zanimanjem, niko ne sme da traži bolovanje, održavanje trudnoće ili porodiljsko bolovanje. Mnoge odlažu roditeljsku ulogu jer još uvek nemaju siguran posao ili ga nemaju uopšte.
Isto važi i za slobodno vreme. Žene ga, gotovo, uopšte nemaju. Kada se vrate sa posla, imaju milion obaveza oko kuće, ručkova, spremanja, pranja i peglanja. Ukoliko neki muškarac odluči da pomogne ženi, automatski je papučar. Sa druge strane, muškarci lakše organizuju slobodno vreme. Češće izlaze iz kuće kada su deca mala, dok žene ostaju.
Još uvek imamo određena tradicionalna shvatanja, u kojima žena brine o deci i kućnim poslovima, dok je muškarac glava i stub porodice, jer zarađuje za život. Iako više nije jedini koji zarađuje, a ženi su pored posla ostavljene sve te obaveze koje obavlja sama.
Mnoge žene mašataju o braku. Svesno odaberu da neće profesionalno da se realizuju i razvijaju, jer žele „samo“ da vaspitavaju decu i ne rade. Žele da se ostvare u ulozi majke. To im je krajnji cilj braka.
Jedan od čestih razloga zbog kojih ljudi stupaju u brak jesu godine. Kada se pređe 30. većina ljudi krene da razmišlja o tome kako bi već trebalo da se skrasi. Tada se kriterijumi spuštaju. Prestajemo da jurimo one „leptiriće u stomaku“ i zadovoljavamo se i manjim stvarima. Spuštanje kriterijuma ponekad ispadne dobra, ali ponekad se zadovoljimo i prvom osobom koja naiđe. To se, naravno, na kraju ne završi kako treba.
Današnja definicija braka jeste institucija koja treba doživotno da traje. Međutim., niko više nema volje, želje i ljubavi da u tu istu „instituciju“ ulaže. Početna zaljubljenost nestaje, a od braka ostaju samo one praktične stvari zbog kojih je život lakši. Mnogima čak život postane teži, jer krenu preljube, novci, veće ili manje plate, pregovaranja, ko je kome koliko dužan, itd.
Brak treba da bude dugotrajan. Sve dok svi uslovi odgovaraju i jednoj i drugoj strani. Brak bi trebao da znači jednakost i ravnopravnost u svim poslovima i obavezama. Ne treba da bude slamka spasa ili zamena za sve ono što nismo postigli u životu. Brak ne treba biti cilj. U njemu oboje trebamo uživati. Obe strane moraju dati, ali i pružiti.
Ako mislite da deca to ne osete, grešite. Deca moraju osetiti ljubav i podršku ne samo u roditeljskom, već i u bračnom odnosu.
Ne možete sve sami. Podelite obaveze i brigu oko dece. Brak čini dvoje ljudi koji podjednako trebaju ulagati, razumeti, poštovati i voleti. Dobro razmislite šta će biti Vaš razlog za ulazak u brak.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
