Kada niste na poslu, imate obaveza kod kuće. Želite što više vremena da provedete sa svojim detetom, a kuvanje, pranje i peglanje Vam to ne dozvoljava u onoj meri koliko biste Vi želeli. Krivica Vas izjeda. Pitate se da li ste jedina mama koja ne postiže sve, bez obzira koliko se svemu posveti. Zbog toga, kradete od sopstvenog sna. Kada uspavate dete, Vi ne znate gde ćete pre.
Pre nego što u potpunosti počnete da robujete stresu i obavezama, pročitajte sledeći tekst. Za dete je od ključne važnosti da što više vremena provodi aktivno, sa svojim roditeljima i vršnjacima. Međutim, ne zaboravite da i samostalna igra ima svojih prednosti. Važno je samo da u svemu pronađete adekvatnu meru.
Pre svega, potrudite se da dete samostalnu igru ne doživi kao neku vrstu kazne. Recite mu da imate nekog posla i da će se ono igrati samo dok ne završite. Objasnite mu tako da razume, odnosno prilagodite rečnik dečijem uzrastu. Kada završite sa poslom, posvetite se detetu. Pitajte ga čega se igralo, šta je napravilo od plastelina, šta je nacrtalo… Ovim pitanjima pokazujete da Vam je stalo do onoga čime se dete bavilo dok Vi niste bili prisutni u sobi. Jačate njegovo samopouzdanje. Ono oseća da Vam je važno.
Kada se igrate sa svojim detetom, namećete mu svoj način razmišljanja, svesno ili nesvesno. Ukoliko se ono tokom dana pomalo zaigra i samo, nemojte odmah žuriti da uskočite u igru. Pustite ga. Na taj način podstiče sopstvenu maštu i kreativnost. Biće Vam simpatično da ga slušate kako izmišlja različite priče i poistovećuje se sa različitim likovima.
Ukoliko je Vaše dete jedno od onih koje ne prepričava događaje iz vrtića, ovo je način da ih saznate. Ako pažljivo slušate, čućete sa kojim detetom se najviše druži, jer će njega često pominjati u igri. Isto tako, videćete da u igri naglas govori sve ono kroz šta je prošlo u vrtiću. Na primer, reći će: „Hajde bebo, idemo sada da ručkamo sa našim drugarima. Kasnije ćemo ići na sportić zajedno.“
Vaše dete mora imati i malo vremena kada će biti nasamo sa svojim mislima. Važno je biti i u društvu, ali malo samoće i tišine nije nikom naškodilo: bez buke, vike, igrica, kompjutera i crtaća. Kao i Vama i detetu je potrebno punjenje baterija…
Dete se uči samostalnosti. Kada je dete malo, obično ga okružuje mnogo ljudi. Za njegov razvoj je bitno da bude malo i samo. Na taj način će učiti samostalno da rešava probleme, neće tražiti da mu pomognete, date, dohvatite, već će to učiniti samo. Vodite računa samo da ostavite otvorena vrata kako biste ga čuli iz druge prostorije.
Uči se strpljenju. Kada se igrate sa njim, pomažete mu istog trenutka kada Vam to traži. Međutim, ako se igra samo i zove Vas da mu pomognete, možete mu reći: „Sačekaj samo da završim sa pranjem posuđa.“ Vremenom će naučiti da mnoge stvari ne može dobiti čim to poželi.
Posle čitanja teksta nemojte tražiti opravdanje i pustiti dete da se samo igra tokom celog dana. Interakcija mu je i te kako potrebna. Ali, dopustite mu da ima i malo vremena za sebe koje će samo kreirati.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
