Nedavno sam bila svedok sledeće situacije: dok sam se igrala sa svojim dvogodišnjem detetom na igralištu, jedna mama je urlala na svoje dete. Prvenstveno nisam čula o čemu se radi i pitala sam se: „Bože, šta je to dete uradilo kada se ta mama tako ponaša?“ Posle određenog vremena shvatila sam da se dete uneredilo, iako je imalo već dovoljno godina da to ne radi na javnim mestima.
Ta mama je bila van sebe. Vikala je na dete, dok je ono samo stajalo i slušalo sa suzama u očima. Ona je sigurno pomislila: „O ne! Opet se dogodilo!“ Roditeljima je izuzetno teško u ovakvim situacijama. Sramota ih je što je njihovo dete drugačije i što im se uopšte dešavaju ovakve stvari. U takvim situacijama znaju biti izuzetno strogi.
Međutim, ukoliko Vaše dete ima ovaj problem, morate razumeti da je i njemu izuzetno teško. Sigurno ga je sramota. I ono samo je svesno da se to ne dešava vršnjacima oko njega. Zbog toga je konstantno zabrinuto i može početi da se plaši mnogih socijalnih situacija i odlazaka na javna mesta.
Funkcionalna enkopreza je poremećaj kod kojeg dete prazni stolicu na mestima gde to ne bi trebalo. To se dešava u parku, u šetnji, u vrtiću, na igralištu, u poseti prijateljima…
Većina dece postiže potpunu kontrolu između treće i četvrte godine, iako veliki broj dece ima kontrolu i mnogo ranije, dok se samo povremeno događaju nezgode. Postoji primarna i sekundarna enkopreza. Primarna enkopreza je poremećaj kod kojeg dete nije naučilo da postigne kontrolu stolice, dok je kod sekundarne enkopreze dete uspelo da postigne kotrolu, ali se nakon određenog vremena ta kontrola ponovo gubi.
Uzroci mogu biti različiti. Ovaj poremećaj se može javiti kao posledica hronične opstipacije ili nekog drugog telesnog uzroka. Zbog toga je vrlo važno da posetite specijalistu koji će izvršiti procenu. Međutim, funkcionalna enkopreza se može javiti i usled raznih psihičkih činilaca. Recimo, izuzetno strog pristup roditelja koji se tiče pražnjenja creva ili pak, sa druge strane nedosledan pristup. Međutim, ovo nije jedini uzrok funkcionalne enkopreze. Enkopreza se može javiti i kada je dete izloženo nekom uzemirujućem događaju ili u nekoj od prelaznih razvojnih faza.
Ukoliko se isključe svi telesni uzroci, psiholog razgovara kako sa detetom, tako i sa roditeljima. Pokušava da pronađe sve stresogene situacije koje utiču na dete i udružuju se sve snage kako bi se stres sveo na minimum. Procenjuju se i roditelji i njihov stav prema detetu i problemu sa kojim se susreću. Ispituju se načini na koji su roditelji reagovali naovaj problem i uvode se nove metode koje još uvek nisu isprobane.
Iako je ovaj problem izuzetno neprijatan i težak, morate shvatiti da se mnogi roditelji susreću sa njim, iako se o njemu, naravno, nikad ne govori. Stručnjak će Vam objasniti kako da podstičete normalnu naviku pražnjenja creva, tako što će dete, na primer, sedeti na toaletnoj šolji po par minuta nakon svakog obroka.
Isto tako, sistem nagrađivanja je veoma poželjan. Umesto da obraćate pažnju na neuspehe Vašeg deteta, probajte da ga nagradite svaki put kada prazni creva na odgovarajuć način i na odgovarajućem mestu.
Ukoliko bude bilo potrebe, specijalista će Vaše dete uputiti i na bolničko lečenje. Zbog toga je veoma važno da se što pre obratite stručnjaku i ne odlažete posetu lekaru.
Niste jedini roditelj koji se suočava sa ovim problemom. Nemojte dopustiti da on traje duže nego što treba, zbog toga što Vas je sramota da potražite pomoć. Ponekad roditelji i ne znajući, produžavaju poremećaj određenim ponašanjem. Zbog toga je izuzetno važno da se utvrdi gde se greške prave. Nemojte se stideti i već danas uradite nešto po tom pitanju.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
Koliko dugo, prema iskustvima psihologa, traje kod dijece problem sa enkoprezom, da li je to rijesiv problem ili ima slucajeva da se to nikada nije rijesilo?