Nije lako biti roditelj. Tokom dana sa svojom decom doživljavamo različite emocije, od najveće sreće i ljubavi, pa do najveće nervoze i bespomoćnosti. Ponekad ne znamo šta ćemo sa sobom. Želimo da obavimo sve kućne poslove, skuvamo ručak, a najviše da provedemo kvalitetno i zajedničko vreme sa decom. Odmor i san nam nisu čak ni na dalekom štapu.
Ali, ono što mamama najteže pada jeste što se na kraju dana ništa ne vidi. Kao da ništa nismo ni radile. Sudopera je puna sudova, pod umazan, igračke razbacane… Čim suprug dođe sa posla, počinjemo paljbu: „Kako sam umorna! Mogao bi mi malo više pomoći! Naša deca su nemoguća! Imam još tako mnogo posla!“ On ne vidi sav trud koji ste uložile tokom dana. Uz zajedničku isrpljenost i nervozu, svi problemi deluju mnogo teže.
Kreće rasprava. Muž se žali na količinu posla koju ima u firmi. Žena se žali na količinu kućnih obaveza i decu koja ne mogu biti bezobraznija. Žena izgovara čuvenu rečenicu: „Lako je tebi kad nisi kod kuće sa njima!“ Ona se oseća kao da je sama u svemu! Vodi računa o kući, deci, svim slobodnim aktivnostima, druženju sa prijateljima, obrocima…
Muž se identično oseća. Posao ga iscrpljuje. A najviše osećaj da je on za sve odgovoran i da mora obezbediti dovoljno novca za celu porodicu. Misli da niko ne razume koliko on radi. I tako u krug. Svi su nezadovoljni i nervozni, partneri se svađaju, a deca slušaju…
Ne zaboravite da ste i dalje samo obični ljudi onda kada postanete roditelji. Svako od Vas ima svojih muka i problema, a na to Vam slede i oni zajednički. Možda nije moguće sve probleme rešiti istog trena, ali, priznaćete, mnogo je lakše kada imate podršku i razumevanje partnera.
Problemi i dalje mogu biti tu, ali ako možete svu muku da podelite sa partnerom, biće Vam mnogo lakše. Umesto kritikovanja i optuživanja onog drugog, probajte da se postavite na njegovo, odnosno njeno mesto. Sigurna sam da ni jednoj strani nije lako.
Zato, razgovarajte. Otvoreno i o svemu! Čak i o neprijatnim stvarima! Jer to Vas čini partnerima! Ne zaboravite da se ne takmičite sa svojim supružnikom. Njegovi problemi su Vaši. I obrnuto. Otvoreno tražite ono što želite! Ne očekujte da Vam partner čita misli, jer to ne može! Može da zna samo ono što mu Vi saopštavate!
U suprotnom, nailazićete samo na sumnje. Pokušaćete da prokljuvite šta se krije iza tog sumornog ponašanja ili nervoze. Svašta će Vam padati na pamet. A svi ti scenariji, ni malo neće pomoći da se osećate bolje. Čak suprotno! Biće Vam gore iz dana u dan, uz sve te brige koje Vas more.
Bićete udaljeniji od svog partnera. Zato, bez prebacivanja i konstantnog zvocanja! Sednite i razgovarajte pre nego što Vam „pukne film“! Osmislite načine koji bi Vam mogli pomoći. Isprobavajte, sve dok ne dođete do onog koji Vam odgovara! Budite partneri i roditelji u pravom smislu te reči!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
