Raspust je tek počeo. Deci organizujemo različite aktivnosti, kako bi što manje vremena provela ispred ekrana. Međutim, kada ste u gradu, a napolju je 40 stepeni u plusu ili je loše vreme, nemate baš mnogo opcija i nekad zaista vreme provodite kod kuće.
Deca su zaista živahna. I sve je super kada imaju aktivnosti u kojima će se trošiti. Vodim ih zaista svuda. Ali, novčanik mi ne dozvoljava da baš svaki dan budemo negde i trošimo novac. Ali, kada ostanemo kod kuće, počinju problemi…
Ne smeju da trče. Skaču. Viču. Svaku aktivnost moraju raditi u tišini, naročito kada je vreme odmora. Verovali ili ne, komšije nemaju strpljenja da slušaju graju Vaše dece i odmah počinju sa žalbama, pa čak i slanjem komunalne policije.
Napolju je lila kiša, odlučili smo da ostanemo kod kuće. Deca su bila hiperaktivna, a ja sam samo išla za njima i govorila da budu tiše. Kad god bi osmislile određenu aktivnost, opominjala sam ih da u stanu toga nema.
Postajale su sve gore i gore, a ja sam bila na ivici živaca. Starija ćerka mi je rekla: „Ništa nam ne daš. Mi smo deca. Ne možemo samo sedeti i igrati se u tišini.“
Bila je u pravu. Očekivala sam previše. Imale su period od nekoliko sati kada su se zaista igrale u tišini. Ali, ne mogu to raditi ceo dan. I koliko je zaista realno očekivati takve stvari od njih?
Na kraju smo obule gumene čizme i izašle napolje. Skakale su po baricama. Kisnule su i uživale. U jednom momentu su mi rekle: „Mama, ti si najbolja na svetu. Ovo je najbolji dan ikada.“
Pronašle smo način da se izjure i istrče. Čak i po takvom vremenu. Zato, pre nego što izgubite živce, proverite da li postoji način da organizujete neku aktivnost koja će decu izmoriti. Nisu oni toliko loši koliko mi mislimo. Njima je samo potrebno da izbace svu tu energiju koju poseduju. Ne bi bilo dobro da su mirni i da sede sa Vama ceo dan.
Porazgovarajte sa komšijama. Objasnite im da nekada stvarno nemate drugu opciju i da nije normalno da deca sede mirno u mestu satima. Na kraju krajeva, pitajte ih da li su oni to činili kada su bili mali? Da li su trčali i skakali, vikali od sreće na sav glas, posvađali se sto puta tokom dana sa bratom ili sestrom?
Deca su samo deca. I ne možemo im baš sve braniti. Naročito kada je u pitanju fizička aktivnost, jer im je to u prirodi. Sledeći put kada vas budu isterali iz takta, umesto kazni i vikanja probajte samo da ih uzvedete napolje. Pronaći će nešto što će im zaokupiti pažnju, a Vi ćete biti smireniji.
Kada postane nepodnošljivo sa decom, razmislite o čemu se radi. Sigurno im neka potreba nije zadovoljena. Možda su samo gladni, pospani ili žele da jure i trče, penju se i skaču. Obratite pažnju na to i svakodnevnica će Vam postati lakša.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
