Gradimo karijeru. Pratimo trendove. Od nas se zahteva da budemo najbolji u svemu. Naša pažnja i posao uvek trebaju biti na vrhuncu. Moramo uvek biti u najboljem mogućem izdanju – odelo, frizura, šminka.
Sa druge strane, mi smo i porodični ljudi. Imamo decu. Oni imaju svojih potreba. Međutim, grešimo. Izjednačavamo dečije potrebe sa školom, sportom i aktivnostima koje pohađaju. Dečije potrebe nisu samo te.
Dete ima potrebu da razgovara sa roditeljima. Ali, stvarno da razgovara. Ono nije ni na kakvom ispitivanju. Na primer: „Da li se danas dobio neku ocenu? Šta je bilo na kontrolnom? Da li si osvojio neku nagradu? Da li si bio u kazni? Kako je bilo na treningu? Šta si danas novo naučio?“
Njima se u školi događa milion drugih, njima važnih stvari. Stiču nova poznanstva i prijateljstva. Suočavaju se sa hiljadu različitosti u svakom pogledu. Neko ih je povredio. Nešto ružno rekao. Učiteljica nije bila fer. Nisu uspeli u nečemu, iako su tome posvetili mnogo vremena i truda.
Ne posmatrajte svoju decu kroz školski uspeh. On predstavlja jedan maleni deo njih. Pričajte o tome šta vole, čega se plaše, šta ih muči, oko čega su zabrinuti, šta ih raduje i usrećuje.
Veza koja se stvara između dece i roditelja je ključna za dalji razvoj. Od ove veze zavisi kako će se dete ponašati, kako će reagovati u nepoznatoj situaciji, kako će ispoljavati svoje emocije. Ukoliko nema dobar odnos sa roditeljima, dete će svet posmatrati kao opasno mesto, neće ispoljiti poverenje u ljude i svuda će koračati sa debelim štitom. Povlačiće se ili će pokazivati druga, neadekvatna ponašanja kako bi privukla pažnju na sebe.
Ukoliko ima podršku i vetar u leđa za ono što jeste, uključujući i svoje greške – dete će biti opuštenije, poverljivije, toplije. Sve prepreke će lakše prevazilaziti.
Ovde ne mislim na prezaštićivanje sopstvenog deteta. Budite sigurni da se i sa ljubavlju i pažnjom može preterati. Ako zauzmete drugi ekstreman način – dete će biti centar svemira. To može biti u sopstvenoj porodici. Svet ga tako neće dočekati, pa će pad biti veoma bolan, a veštine za snalaženje će izostati.
Zato, budite podrška tamo gde je to potrebno. Pustite dete da bude što samostalnije. Neće Vas dete više voleti ako mu donosite čašu vode dok gleda crtaće. Naučite ga da samo zadovolji sve one potrebe za koje je zrelo.
Deca trebaju dobiti mnogo pažnje, ali je i preterivanje u svemu takođe štetno po njih. Na taj način ih nećemo pripremiti za svet u koji će veoma brzo kročiti sami. Brz i moderan način života nije dobar za decu. Njima je potrebno mnogo razgovora, kvalitetno provedenog vremena. Možda je potrebno da preispitamo svoje prioritete i pronađemo vremena za ono najvažnije u životu – našu decu.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
