Zaspale smo. Zbog toga je dan počeo brže i stresnije nego inače. Svađa oko oblačenja, pranja zuba, požurivanje, trčanje, zaboravile smo da ponesemo užinu… U saobraćaju, naravno, gužva i na svakom semaforu nas hvata crveno svetlo. Ona kasni u školu, ja na posao.
Prepodne je prošlo kako je prošlo. No, tek je 14 h i imamo dan pred nama. Međutim, to je samo moja želja. Ona donosi puno domaćeg. Nervira se oko nepoznate u matematici, baš joj ne ide crtanje kučeta, a i ta pisana slova…
Vidim da je đavo odneo šalu i da se poprilično uznemirila. Predlažem joj pauzu u kojoj ćemo popiti neki sokić, pa ćemo nastaviti sa poslovima. Ali, ne. Ona želi pošto poto da završi to što je započela, uz još veću nervozu. Počinje da plače. Govori kako joj danas ništa ne ide.
Kako se postavljate u ovakvim situacijama? Da li govorite deci kako su im problemi mali? Imate li razumevanja ili mislite da to nije ništa? Da, slažem se. Kada uporedite svoje i dečije probleme – rado biste se menjali. Međutim, situacija nije tako jednostavna.
Deca nemaju iskustva na osnovu kojeg će znati da reše problem. Emotivna zrelost je tek u razvoju. Tako da im i mali problemi i prepreke padaju teško. Šta vi možete uraditi?
Dajte im do znanja da ste primetili da ih nešto muči. Neće svako dete doći do roditelja i ispričati problem. Pre ćete svaku reč izvlačiti kleštima. Recite nešto poput: „Primetila sam da si danas nešto neraspoložena. Kako mogu da ti pomognem?“
Veliki broj dece će vas odmah otkačiti ili odgovoriti jednom rečju. Možete im ispričati kakvih ste vi problema imali u tim godinama. Prisetite se. Nije ni vama bilo lako, iako ste već sve zaboravili. Na taj način ćete kupiti njihovu pažnju.
Budite podrška. Predložite neko rešenje. Ali, nemojte preuzeti stvar u svoje ruke. Dete mora izrasti u samostalnu osobu i naučiti da se za svaki korak mora samo potruditi i pokrenuti.
Dajte im do znanja da će težak dan proći. Opet upotrebite neki svoj primer. Objasnite im da neće ništa pasti sa neba i da se moraju pokrenuti kako bi došlo do promene. Vi ste im uzor. Ukoliko ste preterano neraspoloženi kada imate veliku prepreku ili suviše ljuti, ne očekujte drugačiji pristup od svog deteta. Ono koristi samo one kapacitete koje je naučilo.
Ako je u pitanju nešto što se ne može rešiti i mora proći neko vreme kako bi mu bilo bolje, potrudite se da mu povremeno preusmerite misli na nešto drugo. Zato predložite isprobavanje nekih novih stvari, organizujte neko druženje, šetnju… Bilo šta što će mu makar i kratko preusmeriti misli na nešto drugo.
Ne umanjujte dečije probleme. Oni se često susreću sa odbijanjem, usamljenošću, traže mesto pod suncem, imaju brdo školskih obaveza… Zato, budite tu. Pratite njihovo raspoloženje i suptilno ponudite pomoć. Najbolje ih poznajete.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
