Sećam se da sam ovu rečenicu čula, a nisam pošla ni u školu. Nije mi tada bila jasna, koliko god su se roditelji trudili da mi je objasne. Meni kao detetu je bilo nepojmljivo da ti drugi žele bilo šta loše. Pitala sam se: „Zašto bi? Šta imaju od toga?“
Kako je vreme prolazilo, rečenica mi je bivala jasnija. U jednom momentu sam priznala: „Ok, ima loših ljudi. Ali, oni su manjima. Nisu svi takvi.“
Kad odrasteš, shvatiš kako nije sve tako jednostavno. Jedan čovek može biti ovakav ili onakav, u zavisnosti od situacije ili društva u kojem se nalazi. On je dobar svojoj porodici i prijateljima, što ne znači da nije u stanju da bude hladan prema drugima.
Kod žena, ova rečenica dolazi do izražaja. Zavide jedna drugoj. Ako izgleda odlično, onda kažemo: „Lako je njoj. Ona ima vremena za treninge. Ima ko da joj pričuva dete. Može da odmori.“
Kada je lepo sređena i našminkana, opet slede komentari: „Lako je njoj. Ima pomoć u kući. Ne treba da kuva i sprema. Tako bih mogla i ja.“
Da, u svemu ovome ima istine. Mnogo je lakše kada ima ko da Vam pričuva decu i skuva ručak. Mnogo je lakše kada ti deca spavaju cele noći i ne budiš se deset puta. Odlično je kada oboje radite do 15h ili 16 h, a onda ostatak dana imate za sebe, sport, porodicu…
Nije svima tako. Mnogi se muče. Ali, to ne znači da trebamo tražiti odgovornost u drugima. Mnogo je lakše kada nađemo izgovor za svoje neuspehe. Mnogo je lakše da poverujemo kako je drugoj ženi lakše, nego da se mi potrudimo i zasučemo rukave.
Lakše je da kažemo: „Takva joj je genetika. Ona sve može da jede. Lako je njoj da vežba.“ Da li vidite da se na ovaj način uopšte ne bavimo sopstvenim razlozima neuspeha? Da, lakše je okriviti druge, ali to nas ne dovodi nigde.
Zašto se samo žalimo, a ne radimo ništa po pitanju promene? Zašto je lakše ostati i cupkati u mestu godinama, nego nešto promeniti? Promene nisu ni lake, ni jednostavne. Uglavnom su čak i neugodne. Ali,šta se tada dešava sa nama?
Rastemo, razvijamo se, krećemo se, ne ostajemo zarobljeni u jednom mestu godinama… Bivamo bolji. Otporniji i jači. Stičemo iskustvo. Menjamo se. Imamo drugačiji pogled na svet.
Zato, nemojte se nikad zadovoljiti objašnjenjem da je drugom lakše, čak i onda kada jeste. Vi ne trebate biti bolji u odnosu na druge, vi trebate biti bolji u odnosu na ono što ste bili juče i prekjuče. Tuđi uspesi vam ne trebaju biti smernica ni za šta.
Zavirite malo u sebe. Pronađite prave razloge zašto još uvek niste nešto počeli. Zašto ste i dalje u firmi u kojoj vam je loše u svakom pogledu, braku koji ne funkcioniše, zašto ste nezadovoljni spoljašnjim izgledom… Za sve postoji pravi razlog. Saznanje može biti bolno, ali prvi korak je najteži.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
