Ja sam, u većini slučajeva, pozitivna osoba. Ne volim da mi propadne dan u nerviranju, imam dosta strpljenja (naravno, mnogo manje od kako sam postala mama). Verujem da se ljudi mogu promeniti, inače ne bih radila posao psihologa i psihoterapeuta.
Uprkos svoj toj pozitivnosti, itekako sam zabrinuta. Jutros naiđem na ostatke pice u liftu, sa sve umazanim kečapom i iskorištenom kutijom. Ko li je to JEO u liftu i sve svoje ostatke ostavio tamo? Kome li je to palo na pamet?
Bačenih i prljavih maski po gradu – koliko želite. Internet se usijao od snimaka tinejdžera koji usled dejstva alkohola i droge apsolutno ne znaju ni gde su, a kamoli šta rade, pa je tako, izgleda, mnogo zanimljivo da uriniraju gde stignu.
Brat koji ne priča sa rođenim bratom, očevi koji ne pričaju sa sopstvenom decom, majke koje nemaju razumevanja za potrebe svojih mališana. Svakakvih vrednosti i negativnih iznenađenja, a mi se stalno pitamo da li smo dobri roditelji i crpimo poslednji atom snage posle napornog posla kako bismo se što više igrali sa njima.
I dalje, verujem u bolje sutra. Jer kada bismo svi odustali od onog što su nam porodice utkale, ovaj svet bi sutra propao. Zakazale su porodice, kao osnovne jedinice društva, zakazali su sistemi na svim mogućim poljima, zato što je zakazao pojedinac.
Dok se neki mladi bune i štrajkuju jer žele bolje sutra, drugima je sasvim lepo i dovoljno da se svako veče napiju i nadrogiraju i ne misle da se pomere iz te komocije. Šta li će izrasti od takvog pojedinca?!
Zato, budimo jači. Nemojte opravdavati svoje neuspehe, jer uvek ima i onih gorih. Nemojte da Vas mrzi da prošetate do kante za otpatke i bacite smeće tamo gde pripada. Vodite računa o svom mestu u kojem živite, jer Vi prolazite svakom tom ulicom i treba da Vam bude lepa. Vodite računa o svom ulazu, dvorištu, zgradi, koliko god možete, iako uvek ima nesretnih pojedinaca koji će učiniti suprotno.
Pokažite im da ste bolji. Pokažite im da Vam nikad neće dojaditi Vaš mir, dobrota i ispravne vrednosti. Zato sam i ja pokupila svo to smeće iz lifta, iako ga nisam tamo ostavila. Pokupila sam ga jer će posle mene u taj lift ući stari i nemoćni koji neće moći da se sagnu ili mala deca koja će se veoma rano razočarati u današnji svet.
A osoba koja je to tamo ostavila se nikad neće ni postideti svog postupka. Ali, postideće se svega onoga što će mu život doneti sutra. Sam će se boriti sa tim. Taj se nikad neće promeniti, ali dok je nas ostalih, biće barem malo nade za decu koja odrastaju u ovoj zemlji.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
