Dolazite kući sa posla umorni. Jedva ste čekali da Vam se završi radni dan. Ali, kod kuće Vas čekaju Vaši mališani koji su neumorni i kojima nikada nije dosta igre. Pitate se odakle im toliko snage… Neko vreme uspevate da im pratite korak. Međutim, ubrzo počinje da Vas nervira dečija buka, vriska, trčanje kroz stan i skakanje po krevetu…
Skoro uvek završavate dan tako što će Vaša deca biti kažnjena zbog „nedoličnog“ ponašanja. Pre nego što ih kaznite, razmislite o sledećem:
Da li živite u malom stanu? Vas je četvoro, a živite u gradu. Imate stan koji je dovoljan za dve osobe, ali ne i za četiri. Stalno morate da razmišljate o tome da li Vaše komšije čuju igru i buku Vaše dece. Zbog toga ih stalno umirujete, a ona nikako da se smire. Ovaj problem imaju mnogi koji žive u gradu. Deci je potrebna sloboda. Ona vole da istražuju svet oko sebe. Sasvim je normalno da su stalno u pokretu. Sasvim je normalno da trčkaraju po stanu, skaču po krevetu i viču od sreće. Idealno rešenje bi bila kuća i ogromno dvorište. Nažalost, veliki deo populacije u zemlji sebi ne može priuštiti ovakav luksuz. Zbog toga, radite ono što možete. Provedite što više vremena na svežem vazduhu. Nemojte da Vas ograničava loše vreme. Dobro obucite decu i izađite. Prošetajte se do parka. Neka se Vaša deca izjure. Aktivnost male dece je sasvim normalna. Ne bi bilo dobro da po ceo dan samo sede i gledaju crtaće. Tada biste imali više razloga za brigu.
Otišli ste u posetu prijateljima sa svojom decom. A ona su u nekoj od njihovih čuvenih faza kada ne mogu da prestanu da divljaju. Imaju milion i jedno pitanje, žele svašta da pipnu i dodirnu. Ukoliko Vaši prijatelji imaju dece, razumeće Vas u potpunosti. Skloniće samo one stvari koje stvarno nisu za decu. Ukoliko nemaju decu, molite se da budu strpljivi i razumni. U suprotnom, više se nećete viđati u njihovom stanu. Kako biste prevazišli ovaj problem, ponesite omiljene igračke Vašeg deteta. Tako će barem neko vreme biti mirno, aVi ćete moći da se ispričate i popijete kafu. Nemojte očekivati nemoguće od dece. Ona ne mogu biti mirna satima i pustiti Vas da ispijate kafu i pričate o svim važnim i nevažnim temama sveta. Budite realni.
Naučite da pravite razliku između živahnog i nevaljalog deteta. Svaki roditelj i svaka porodica ima „listu“ stvari koje dozvoljava i koje ne dozvoljava svojoj deci. Naravno da nije dobrodošlo udaranje, vikanje i uništavanje sopstvenih i tuđih stvari ili igračaka. Ali, vodite računa da aktivnost i radoznalost ne budu na listi stvari koje se ne smeju raditi. Ne možete očekivati od dece da budu odrasle osobe. Za to ima vremena.
Vodite računa da imate autoritet nad Vašom decom. Postoje stvari koje su opasne i koje nije lepo činiti. I naravno da ne trebate puštati decu da budu mali tirani koji ostavljaju haos za sobom. Ona moraju naučiti da poštuju svoje roditelje, ali i sve druge osobe. Moraju naučiti da sklanjaju svoje igračke. Moraju naučiti da osim svojih prava imaju i neke obaveze i odgovornosti. Ali, ukoliko im branite sve, to neće izaći na dobro. Svoj autoritet ćete bazirati na strahu, a on prestaju u određenom uzrastu. Sve zavisi od karaktera Vašeg deteta.
Pustite Vaše dete da bude slobodno u meri u kojoj je to prihvatljivo. Pustite ga da istražuje svet oko sebe. Pustite ga da bude radoznalo. Priuštite mu mogućnost da trči, skače, viče i juri. Pustite ga da bude dete. Taj period će veoma brzo proći. Kao i sve nas, stići će ga obaveze, odgovornosti i ponašanje odraslih. A kad bude bilo veliki čovek, mnogo toga će zavisiti od njegovog detinjstva i odnosa sa roditeljima i bliskim osobama.
Priuštite Vašem detetu lepo i srećno detinjstvo. Priuštite mu lepe uspomene kojih će se sećati u trenucima kada mu bude teško. Vi ste ti koji gradite temelje Vašeg deteta. Od Vas najviše zavisi koliko će ti temelji biti stabilni.
S’vremena na vreme, priuštite sebi detinjstvo. Umesto da budete odrasla osoba, makar na sat vremena postanite dete i igrajte se sa Vašim mališanima. Zaboravite na sve probleme koji Vas okružuju.
O. B.
Diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
