Kako ste se osećali kada je Vaše dete reklo svoju prvu psovku? Sigurno ste bili postiđeni i iznenađeni, jer je obično izgovaraju kada imate goste ili razgovarate telefonom sa nekim ko to stvarno ne treba da čuje. Pitate se gde je čulo tu reč i da li ste je Vi nekad izgovorili ispred deteta.
Deca uče psovke iz različitih izvora. Mogu je naučiti od Vas, vršnjaka ili bilo koga ko sa njim provodi mnogo vremena. Već sa dve godine, kada dete progovori možete očekivati da će se u njegovom rečniku naći i ružne reči poput psovki. Na tom uzrastu oni još uvek nisu ni svesni da su rekli nešto što Vi ne odobravate.
Na psovanje trebate da reagujete na pravilan način. Nemojte misliti da je to samo faza koja će proći sama od sebe. Ukoliko se dete ne ispravi u ranijim godinama, kasnije psovanje postaje ruzna navika kad god je zbog nečega ljuto. Kako da reagujete na psovke Vašeg deteta?
Prestanite da ga opravdavate. Ukoliko Vaše dete počne psovati, nemojte to umanjivati ili opravdavati. Ukoliko dete primeti da čak ni Vi kao roditelj ne reagujete na njegove ružne reči, misliće da to nije loše i da se tako može izražavati u svakoj situaciji.
Nemojte preterivati. Nemojte vikati na Vaše dete. Umesto toga, sednite i razgovarajte sa njim. Objasnite mu koliko drugih reči ima kojima može zameniti tu psovku. Dete treba da izrazi svoja osećanja, ali to treba učiniti na društveno prihvatljiv način.
Ukoliko ste mu već nekoliko puta objasnili da ne treba psovati i pričali sa njim na ovu temu, pa se detetu samo povremeno desi da izusti neku ružnu reč – nemojte reagovati. Važno je da je ono svesno svoje greške, pa će je vremenom izbaciti iz rečnika.
Ukoliko je dete starije i tačno zna šta ta psovka znači, objasnite mu da će snositi posledice kao i kod svakog neprihvatljivog ponašanja. Odredite kaznu shodno njegovom uzrastu i interesovanjima. Objasnite mu da ta pravila važe i kad nije kod kuće.
Objasnite svojoj deci da psovanjem mogu i te kako povrediti tuđa osećanja. Bes i ljutnja su dovoljno teški i bez psovanja. Naučite ih da kontrolišu situaciju i svoje reakcije.
Nagradite ih kada promene svoje ponašanje. Ukoliko primetite da su počeli da smanjuju učestalost psovki, pohvalite ih. Primetite sve njihove promene na bolje i dajte im do znanja da ste to učinili.
Objasnite im šta koja psovka znači. Nemojte bežati od neprijatnih tema. Možda i nemaju predstavu šta znači to što su izgovorili. Razgovarajte o seksu kada za to dođe vreme.
Budite svesni svojih reči. Ako Vama u stresnim situacijama „izleti“ nešto što ne bi trebalo, onda nemojte očekivati da deca to neće čuti. Pružite im zdrav model po kojem će na društveno prihvatljiv način da se izbore sa stresom i svim teškim situacijama.
Kontrolišite ono što gledaju na tv programu, kompjuteru i telefonu. Dostupni su im sadržaji koji ne bi smeli da im budu dostupni. Vi ste tu da postavite granice.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
