Svi znamo koliko je sve sporije sa decom. Mašine za veš se ne gase. Stalno sklanjamo neke igračke i peremo sudove. Po ceo dan. Lakše nam je da sve to uradimo sami, nego da čekamo kada će oni spremiti svoju sobu. Same sebe izluđujemo gunđanjem. Polako, ali sigurno – odustajemo. Sav teret pada na nas majke.
Ko je za to odgovoran? Prezaštićujemo svoju decu. Nemaju nikakvih obaveza. A onda se „probudimo“ u njihovom pubertetu i očekujemo da znaju sve. Iako ih do tad nismo puštali ništa da rade. Deca se moraju učiti obavezama od malih nogu. Kada imaju jednu ili jednu i po godinu oni Vam mogu pomoći tako što će sa Vama širiti veš, dodavati stvari, sklanjati svoje igračke uz Vašu pomoć… To jesu sitnice, ali sasvim dovoljno za njihov uzrast.
Raspolaganje novcem. Nemojte očekivati da će Vaše dete kojem kupujete sve što poželi znati da ceni novac. Koliko puta ste imali situaciju kada Vam ono traži milion stvari iz prodavnice u kojoj se nalazite? I šta ste Vi učinili?
Nikad nije rano početi sa učenjem o vrednosti novca. Mnoge stvari im ne trebate kupiti, iako ste možda u mogućnosti. Objasnite im realno stanje. Ispričajte im koliko radite kao roditelj, da biste mogli da obezbedite sve ono što je potrebno porodici. Ako žele da kupe neku skupu igračku, naučite ih par trikova o uštedi novca.
Kupite im kasicu prasicu. Dogovorite se koje su njihove obaveze za koje ćete im davati nešto sitno novca. Svaki put kada to obave, ispunite svoje obećanje. Brojite novac zajedno. Recite im koliko im još fali, kako bi kupili njihovu skupu igračku. Na taj način će naučiti da cene novac.
Naučite ih da sami rešavaju svoje probleme. Ovo se odnosi na dečije probleme. Ukoliko proživljavaju neki gubiotak ili bilo šta što još uvek ne mogu da iznesu, pomozite im. Naučite ih da Vam se obrate za bilo koji problem, ali im pomozite tako što ćete ih navoditi da ga sami rešavaju. Za manje probleme se totalno isključite iz igre. Možda če Vam ovaj način delovati hladno, ali bolje ih Vi pripremite, nego da posle ne mogu da se snađu ni u jednoj situaciji.
Naučite ih da svaka osoba ima pravo na svoje mišljenje, tako da ne reaguju previše burno u konfliktima koji ih zadese. Otvorena komunikacija i dobre veštine pregovaranja je sve što im je potrebno. Vodite računa da ste im Vi model, odnosno uzor. I sami se ponašajte onako kako želite da ih naučite.
Nemojte raditi domaće zadatke umesto njih. Nije poenta da taj crtež ili rukopis bude najlepši u razredu. Poenta je da oni nauče da se bore sa pritiskom i odgovornošću. Na vreme moraju naučiti da su obaveze i škola na prvom mestu.
Razgovarajte o svemu sa svojom decom. Ne očekujte od njih nemoguće. Na vreme krenite sa učenjem. Budite realni sa njima, jer je to jedini način da na pravilan i odgovoran način shvate i prihvate svet oko sebe. Što ih više puštate da budu samostalni, biće bolji i uspešniji u snalaženju.
Što je najvažnije, vodite računa da im date pravi model. Vi ste njihov uzor i sve prate i gledaju – hteli Vi to ili ne.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
