Sećam se svog detinjstva. Imali smo garderobu za igru, vrtić/školu i rođendane. Jedino što je tada bilo važno jeste da li je nešto bilo lepo ili nije. Moja mama se ne seća nikakve markirane garderobe. Kupovala mi je ono što je bilo kvalitetno i ono što je za taj novac mogla da priušti. Sećam se da sam ponekad izgledala smešno, ali niko se zbog toga nije bunio. Nisam uklapala donje i gornje delove, jer je ta odeća služila samo za igru.
Ako krenete u šetnju gradom, videćete decu koja nisu upadljivo obučena. Ali, isto tako, videćete i decu koja su sređena za modnu pistu. Moja mlađa ćerka nosi, uglavnom, polovnu garderobu moje starije ćerke i ponosna sam na to. Ne stidim se što nije novo. Ili markirano. Često dobijemo garderobu i od rodbine ili prijatelja čija su deca već porasla. Isto činimo i mi kada nam deca nešto prerastu. Zbog čega nas je sramota?!
Da li je svuda takva situacija? Ili smo počeli da brkamo lonce i poklopce? Nedavno smo bili na igralištu. Pošto je vreme bilo lepo, deca su skakala po travi, betonu, ma svemu što im se našlo na putu. Jedno dete je želelo da se spusti niz tobogan koji je, istina, bio prljav.
Sva deca su uredno čekala svoj red i nisu marila za to. Većina roditelja se pomirila da će prva stvar posle igrališta biti kupanje (što je, nekako, normalno). Međutim, jedna od mama je toliko izgrdila svoje dete što se isprljalo na tom toboganu, da je svima nama bilo neprijatno i žao deteta.
„Sad sam ti kupila te pantalone! Nove su! Da li znaš koliko sam ih platila?! Da li znaš koliko su skupe?! Marš kući!“
Stajala sam u neverici. Svi roditelji imaju težak dan i često im se deca popnu na glavu, ali da li je ovo bio razlog da se dete kazni? Dete nije bilo bezobrazno. Spustilo se niz prljav tobogan. To je bila jedina njegova „greška“.
Kada se devojčice lepo obuku za neki rođendan, svi me pitaju: „Jao, kako im je lepa haljina! U kom butiku si je kupila? Koja je to marka? Koliko si je platila?“ Zbog čega je to važno?! Zar nije dovoljno to što je haljina lepa? Zbog čega mora biti ove ili one marke?
Ista je situacija i sa patikama, sandalicama, farmericama, pantalonama… Više nije važno da li je nešto lepo ili ne i da li nam stoji. Važno je samo da je to moderno i da se to danas nosi. Meni se ne sviđa mnogo toga od ovih novih i modernih stvari. Volim klasiku. Ne pratim trendove. Važno mi je da mi se svidi, da mi stoji i da se dobro osećam u tome.
Da li stvarno „patimo“ za markiranom garderobom? Oslušnite samo one uzdahe ispred prodavnica. Pogledajte samo ta tužna lica koja ne mogu priuštiti patike koje koštaju pola prosečne plate. Treba da nas bude sramota. U trendu trebaju biti neke druge važne stvari na koje smo, nažalost, zaboravili. Setite ih se i primenite još danas. I ne pitajte me koju marku odeće nosi moje dete!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
