Olako sudimo o svemu i svakom. Najpametniji smo kada su u pitanju tuđi problemi. Kad smo toliko pametni, kako to da nam sopstveni još uvek stoje nad glavom? Kad znamo sve o svakom, zašto te veštine ne primenjujemo pri rešavanju sopstvenih prepreka?
„Vide li ti kako je ona nervozna? Zbog čega viče na to dete? Pa nije mu baš tako teško na poslu. Zbog čega se žali? Vidim da ona ima para svašta da kupi! Ko zna kako je on nastradao! Sigurno je bio pijan ili drogiran! Ne znam ja zbog čega ona često ide na te seminare! Ko zna šta tamo radi!“
Možda nema para detetu da kupi lek! Možda pokušava da ga nauči određenim pravilima i granicama i ne dopušta mu da se ponaša onako kako ono želi! Da li ste bili u cipelama tog nekog ko radi 12 sati na dan, pa da znate kako je njemu lako ili teško na poslu? I zašto se opterećujete šta sve ona ili on može da kupi parama? Zbog čega komentarišete saobraćajne nesreće kao da ste bili prisutni? I odakle Vam pravo da nečiji trud ili odvajanje od sopstvene porodice radi bolje plate i finansija prljate blatom?
Ovakve stvari čujete svuda: u kući, prodavnici, na poslu ili dok čekate u nekom redu. Ljudi koji su godinama zaglavljeni u sopstvenim problemima najbolje rešavaju tuđe! Kao da su završili godine psihologije i psihoterapije! Ljudi koji uopšte ne rade znaju najbolje o svačijem radnom vremenu i dinamici na poslu! Kada smo postali tako primitivno društvo?!
Nije u našoj zemlji loše, jer imamo samo loše političare. Nama je loše jer sve znamo najbolje! Ne želimo nikakve promene! Bunimo se i kad se ruši i kad se gradi! Sve bismo mi to uradili bolje! Postali smo eksperti na svim mogućim poljima!
Ljudi, zastanite malo! Nikuda nećemo stići ako samo pametujemo, a ne radimo apsolutno ništa po pitanju vlastitih problema! Zbog čega Vam smetaju svi ti ljudi? Zašto se svima mešate u život? Zbog čega samo ogovarate i pričate negativno? Zbog čega izvrćete svaku lepu stvar? Šta Vam se dogodilo? Zbog čega ste toliko nezadovoljni sopstvenim životom?
Jaki i mudri ljudi su oduvek bili okrenuti prema sebi, svom psihičkom razvoju i sreći koju žele da izgrade. Tako je malo primera pozitivnosti, pomaganja i empatije. Kada čujemo da neko ima problem – ne pomažemo mu. Naprotiv, pametujemo o tome kako je sam kriv, kopamo kako je do tamo došao i šta je tačno uradio!
Ako možete da pomognete – pomozite! Ako ne možete – nemojte odmagati! Vrednosti su se promenile iz korena, a mi smo postali primitivno i nezadovoljno društvo koje uživa u nesreći drugih , samo da bismo izdigli sebe!
Ne verujete koliko vremena provodite u negativnosti, ogovaranju i omalovažavanju drugih? Sprovedite eksperiment i obratite pažnju o čemu i na koji način govorite o drugima. Iznenadićete se!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
