Dečija soba je u haosu. Igračke su svuda razbacane. Ima ih na parketu, tepihu, krevetu… Ne možete ni da prođete od njih, a kamoli nešto drugo da uradite u toj prostoriji. Govorite detetu da ih skloni. I tada počinje: „Mama, mrzi me. Umoran sam. Ne mogu sada. Kasnije ću. Molim te, skloni ih ti danas.“ Izgovora koliko god želite.
Gledate na sat. Deca trebaju već da budu u krevetu, a Vi ih još niste ni okupali. Sklonićete ih Vi. Lakše je. Brže je. Ko će ih sad još čekati? Želite da imate barem tih pola sata slobodnih pre spavanja. Ukoliko se ovaj scenario desi ponekad, sve je u redu. Ukoliko se ovaj scenario ponavlja nekoliko puta nedeljno, budite uvereni da pravite ogromnu grešku.
Vaše dete ima pet godina. Odavno je trebalo samo da se oblači. Međutim, Vi to činite umesto njega. Mislite da mu pomažete. Tako su mali, što biste ih mučili? Još jedna greška. Sve što mogu sama, deca trebaju raditi sama. Na taj način će vežbati, biti bolja u određenim aktivnostima, a njihovo samopouzdanje će rasti jer su oni već „veliki“.
Imaju mnogo domaćih zadataka. Pa dobro, pomoći ćete im samo još ovaj put. Iako znate da će učiteljica primetiti da nisu sami uradili. Činite im medveđu uslugu. Učitelj ili nastavnik im neće dati domaći koji nije namenjen njihovom uzrastu i mogućnostima. Oni uče kroz vežbu. Moraju pogrešiti nekoliko puta kako bi nešto naučili. A Vi im svojim „pomaganjem“ oduzimate tu mogućnost.
Želite da Vam deca imaju lepo detinjstvo. Slažem se. Ali, to ne znači da sve morate raditi umesto njih. Žalimo se na bezobrazluk današnje omladine, a ne shvatamo da su roditelji najviše odgovorni za takav propust. Deca su prezaštićena. Ne smemo ih popreko pogledati, a kamoli nešto drugo.
Stvara se utisak kao da se neki roditelji boje svoje dece: „Plakaće! Vikaće! Biće ljuto! Biće mu dosadno!“ Pa šta?! Da li bilo koji vid nelagodnosti ili neprijatnosti postoji u svakodnevnom životu? Naravno! Svakog dana! Ukoliko Vaše dete ne iskusi ovaj osećaj, neće imati ni najmanji prag tolerancije za bilo šta osim ružičastih bajki. A život to nije, zar ne?
Biti roditelj nije nimalo lako. Iziskuje mnogo strpljenja, razumevanja i doslednosti. Ali, imajte na umu da sve to radite zarad bolje budućnosti svog deteta. Čak i to spremanje igračaka ima uticaja na formiranje njegovih radnih navika i odgovornosti.
Deca koja imaju obaveze prilagođene njihovom uzrastu nisu preokupirana i pretrpana. Trebaju imati lepo detinjstvo, ali ono ne isključuje radne navike. Pomozite im da postanu bolji ljudi. Nemojmo stvarati zavisnu decu koja ništa ne mogu uraditi bez nas i naše pomoći.
Možda im je sada tako lakše, ali će im u budućnosti biti mnogo teže. Da li je Vama lakše da im kažete da sklone svoje igračke ili se možete nositi sa tim da jednog dana postanu lenji, nezainteresovani ljudi koji neće biti sposobni ni za najosnovnije stvari? Odlučite sami.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
