Dete mora imati svoje izbore. Na taj način mu gradimo ličnost i jačamo samopouzdanje. Ali, njegovi izbori moraju biti u skladu sa njegovim uzrastom. Ono nije mentalno zrelo za odluke kao što su izbor hrane (jer bi jelo samo sladoled i slatkiše), selidba, odmor, odnose među ukućanima i bilo čega što se tiče sveta odraslih.
Dete može donositi male odluke. Na primer, kada govorimo o hrani, možete ga pitati: „Da li želiš brokoli ili grašak?“ Evidentno je da držite konce u rukama, a ono će ipak imati osećaj da odlučuje o nečemu.
Isto tako, možete ga pitati da li želi žutu ili crvenu majicu. Ukoliko je malo, ono još uvek ne može da proceni koliko je toplo ili hladno napolju i kako treba adekvatno da se obuče. Devojčice će želeti svoju omiljenu kratku haljinicu čak i kad je napolju minus 10 stepeni. Dečaci će želeti dres svog omiljenog fudbalera…
Mora se znati ko je roditelj, a ko dete. Možda mu se neće svideti situacije u kojima mora da se povinuje naređenjima ili da radi nešto što mu se trenutno ne radi, ali i to je deo svakodnevnog života. Na primer, kada mu kažete da pospremi svoje igračke, ono će se buniti. Ali, to je dobar način da ga naučite odgovornosti. Kasnije će imati predmete u školi koji mu se neće svideti, ustajati u vreme kada mu se još spava, raditi posao koji je izuzetno zahtevan, itd. Život ne čine samo prijatnosti i uživanje…
Ukoliko detetu date preveliku moć, ono će početi tako i da se ponaša. Ako mu dozvolite da odlučuje o svemu i radi samo ono što želi, učinićete mu medveđu uslugu.
Uskoro može početi bahato i bezobrazno da se ponaša kad god nešto nije po njegovom. To neće raditi samo sa Vama. Isti način ponašanja će primenjivati i u vrtiću ili u školi sa svojim vršnjacima, vaspitačima, nastavnicima… Mnogi mu neće dozvoliti da se ponaša na takav način, te će često upadati u socijalne probleme.
Sve to može rezultirati buntom, inatom, cigaretama, alkoholom, psihoaktivnim supstancama… Naravno, ovo nije jedini okidač, ali je čest. Zato, počnite da vaspitavate dete na vreme. Ovaj proces počinje od samog rođenja. Dete zna da manipuliše i pre nego što mi mislimo.
Nemojte očekivati da će početi da Vas sluša tek kada bude malo starije. Tada je već kasno. Dete se mora suočiti sa odlaganjem svojih potreba. Mora znati da nije centar sveta. Mora da čuje stvari i koje ne želi ili uradi ono što mu se ne radi. Na kraju krajeva, svi se mi suočavamo sa tim svakodnevno.
Znam da volite svoje dete najviše na svetu! Ali, ukoliko ne oseti autoritet, pomisliće da život funkcioniše kao u crtanom filmu. Ljubav prema detetu uključuje mnogo više od popuštanja i ljubavi. Niko nije rekao da je taj zadatak lak, ali je svakako jedan od najvažnijih. Zato, nemojte ići putem koji je najlakši, već putem koji je ispravan.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
