Koliko puta ste nešto uradili protiv sebe, samo zato što ste lepo vaspitani? Koliko puta ste progutali neku nepravdu, samo zato što niste hteli ili smeli da uzvratite? Koliko puta ste nekom pomogli, a onda se mesecima mučili jer ste sebe doveli u neprijatnu situaciju?
Predivno je kada pomažete drugima. Divno je kada znate da se neko zbog Vas smeje ili je srećan, makar samo nekoliko minuta. Međutim, u mnogim situacijama uradimo nešto samo zato što nas muči ogroman osećaj krivice i ne možemo da se nosimo sa njim.
Obzirom da smo uzori našoj deci, polako, ali sigurno i njih učimo istom obrascu. Biti psihički stabilan i jak ne znači nemati probleme. To znači da uspevamo da se izborimo sa svim preprekama na pravilan i zdrav način.
Ukoliko naučimo decu da je osećaj krivice nedopustiv, strašan i užasan, oni će posustati u mnogim situacijama koje im se svakodnevno nameću. Mnogi ljudi će uspeti da ih izmanipulišu, jer će videti da su dobri i da je osećaj krivice toliko jak da mogu ići i protiv sebe bez problema.
Vaša deca neće umeti da kažu „ne“. Pomagaće i onima kojima treba pomoć, ali i onima koji ih koriste. Osećaj krivice i griža savesti će biti tolika da deca neće moći da razluče kada nešto treba uraditi, a kada ne.
Praviće loše izbore. Ispravna odluka nije uvek jednostavna i laka. Ona je često rezultat velike borbe, odricanja, ispitivanja prioriteta… Naučite Vaše dete da se s’vremena na vreme mora suočiti i sa teškim odlukama i sa tim neprijatnim osećanjem.
Neprijatnost je naš svakodnevni saputnik. Nemojte previše štititi decu od neprijatnih situacija. Suočavajte ih sa njom. Kada su deca mala, neprijatna situacija može biti dosada, prevazilaženje stida, sklanjanje igračaka… Ukoliko ih na vreme počnemo suočavati sa tim, oni će korak po korak upoznati ovaj osećaj i neće im biti katastrofalan kada se suoče sa njim. Polako ćemo im povećavati prag tolerancije, a oni to neće ni primetiti.
Ne vaspitavajte decu kao da su centar sveta. Ponekad će se nešto odigrati u njihovu korist, ponekad ne. Kada su karte na njihovoj strani – odlično, ali kada to nije slučaj – oni moraju znati da se snađu.
Ukoliko im negativna osećanja predstavite kao neprijatelje, neće znati da ih preokrenu u motivaciju, pokretače, želju da nešto promene… Samo će se uplašiti i blokirati, a stah im neće dozvoliti da krenu dalje.
Pripremite svoju decu. Pustite ih da se povremeno suoče sa tim neprijatnim osećajem krivice. Malo po malo, jačajte njihovu ličnost. Na taj način im pomažete mnogo više, nego kada sve radite umesto njih.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
