Dete Vam dolazi iz vrtića: „Ali, mama, svi satima gledaju crtaće. Svi idu u tu igraonicu. Želim i ja da imam telefon. Stevan, Žika, Paja ga imaju. Hoću i ja takvu haljinu. Maja kaže da je baš skupa. Želim i ja dadilju. Svi je imaju.“
Dolazi Vam dete iz škole: „Ali, mama, svi su upisani u taj fudbalski klub! Svi idu na francuski jezik. Marko i ekipa imaju identične patike. Hoću i ja takve!“
„Mama, meni je dosadno!“ I onda letimo! Udovoljavamo deci na najrazličitije načine. Kupujemo im sve i svašta, iako smo do grla u kreditima. Animiramo ih na sve moguće način. Čim osetimo bilo kakvu dečiju neprijatnost, pokušavamo sve! Ali, bukvalno!
Setite se svog detinjstva! Da li ste imali moderne patike ili ste nosili one koje su roditelji mogli da Vam priušte? Da li su Vas roditelji animirali sve vreme? Da li ste se igrali najskupljim igračkama ili ste primenjivali maštu i kreativnost i razvijali nove igre? Satima ste se zabavljali. Ove igračke dosade deci nakon pet minuta, a onda se još sat vremena igraju kutijom u kojoj se igračka nalazila.
Kada pada kiša i ne možemo ići napolje, odem sa decom do nekog tržnog centra. Oni bi pokupovali sve radnje. Sve im treba. I ono što imaju, jer nemaju baš takvu jaknu ( iako je razlika samo u jednom jedinom dezenu). Naravno, kupili bi i još jednu bojanku, otišli u igraonicu, seli na sladoled… Skupo nas koštaju ti kišni dani.
Uvela sam jedno pravilo. Mogu izabrati jednu jedinu stvar: ili će kupiti bojanku, ili ići u igraonicu, ili ćemo negde sesti na piće. I da, svaki put kad vidimo decu ili odrasle koji prose, iskreno joj kažem kako stoje stvari. Da, neko nema šta da jede, a mi se bahatimo stvarima koje nam uopšte nisu potrebne. Iako ona ima samo četiri godine i kaže: „Mama, ali meni je njih žao“.
Nemamo velikih finansijskih mogućnosti. Ali, imamo za ono što nam treba. I toga trebamo postati svesni. U suprotnom, Vaša deca će pomisliti da je novac jedino što im treba u životu. A to nije tačno! Nikad im neće biti dosta, koliku god platu da imaju.
Okrenite se starim vrednostima. Ugasite im tv i pustite da se malo dosađuju. Osetiće neprijatnost sa kojom moraju sami da se izbore. Ukoliko deci ugađate u svemu, naučićete ih samo na prijatnost. Takav način života nije realan. Izgradiće nizak prag tolerancije i nestrpljivost. Odustajaće nakon prve prepreke.
Priuštite im izbor. Smeh. Zajedničke trenutke. Naravno da je važno kvalitetno obrazovanje, sport, hobi… Ali, ako oduzmete Vaše radno vreme i obaveze koje imate tokom celog dana, ostaje li Vam vremena za decu?
Ako je nešto moderno i dešava se svakog dana, ne znači da je to i ispravno. Razmislite malo. Razgovarajte sa drugima i ne pratite loše savete. Vaspitanje se mora prilagoditi detetu, a ne onome što je moderno.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
