Došao je kući. Nije uspeo. Sve u šta ste toliko ulagali je palo u vodu. Probali ste milion načina. I sada zaista nemate kud. On je neraspoložen. Utučen. Razočaran. Ne progovara ni reč. Misli da je kriv za sve. Ne vidi izlaz iz trenutne situacije. Odsutan je.
Iako uvek pričate o svemu, on sada nema snage. Vi ne znate kako da mu pomognete. Jer, šta god da kažete – neće promeniti trenutnu tešku situaciju. Pokušavate da pronađete neko novo rešenje, ali i sami znate da gađate u prazno. Želite da ga oraspoložite i pomognete, ali ne znate kako. Zbog toga stvarate pritisak. Kako sebi, tako i njemu. Silite situaciju kojoj samo treba vremena. Pričate, pričate i samo pričate. Govorite mu da ćete biti tu za njega. On to zna. Potrebna su mu dela, a ne reči.
Ponekad zaista ne možete da učinite ništa, osim da ćutite. Neki problemi se ne rešavaju tek tako, preko noći. Potrebno je mnogo tišine, analiziranja, čekanja na bolje sutra… Kad već ne možete da pomognete, nemojte odmagati. Njemu sada sigurno nije potreban govor, tipa: „Eto, rekla sam ti! Da si me samo poslušao na vreme! Kako si to uspeo da izvedeš?! Kako nisi uspeo? Zar nisi mogao…?“
I tako u nedogled. Svi mi pravimo greške. Neke od njih mogu ostaviti ozbiljne posledice. Ali, niko od nas ne radi to namerno. Sledeći put ćemo biti pametniji. Zato, nemojte soliti ranu.
Imajte stpljenja. Ne očekujte od njega da se vrati u redovan kolosek nakon pet minuta. Dajte mu vremena. Ne morate ga obasipati preteranom pažnjom, poklonima ili sitnim iznenađenjima. Njemu možda sada čak ni to ne prija.
Ponekad je dovoljno učiniti samo, naizgled, običnu stvar. Na primer, izvedite decu napolje. Uživajte sa njima. Dajte mu malo prostora da razmisli, shvati kako dalje, koje su mu opcije… Radite sve ono što on ne može. To su naizgled obične stvari, ali kada dođe k sebi – ceniće ih.
Prihvatite da ste različiti, bez obzira koliko se volite i koliko dobro funkcionišete. Nemojte raditi ono što bi Vama prijalo. Vi biste možda u sličnoj situaciji voleli da pričate satima o problemu, dok je njemu potrebno satima da ćuti. Vi biste možda hteli rame za plakanje, dok je njemu potrebno trčanje, šetnja, vreme koje će provesti samo sa sobom…
Najbolje poznajete svog partnera. Ponekad nije moguće predložiti instant rešenje od kojeg se ljudi oporave nakon pet minuta. U stvarnom životu je možda potrebno da izdržite dva dana njegovog neraspoloženja, ćutanja, zabrinutost, gledanje u jednu tačku…
Kada ne znate kako da pomognete svom partneru, možda je dovoljno „samo“ da se naoružate strpljenjem i budete jaki za oboje. Znate da je on to učinio milion puta za Vas i da će to isto učiniti kada bude bilo potrebe. Pustite ga da skupi dovoljno snage da se vrati na kolosek – kada i kako mu bude odgovaralo. Ponekad je samo to dovoljno. Biti tu za druge ljude ponekad iziskuje mnogo energije. Pronađite je.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
