Uvek sam bila pozitivna i verovala da se dobrim ljudima dešavaju dobre stvari. Roditelji su me učili da budem vredna i poštena i trud će se već isplatiti. I ja, kao mnogi od Vas, idem napred istom logikom: ne odustaj, veruj u sebe, ništa ne pada sa neba, zavrni rukave, svaki početak je težak… A onda… Shvatim da sam suviše dugo upravo tu – na samom početku. Trudim se, radim i ulažem, a rezultata nigde.
I više nisam samo ja u pitanju. Imam porodicu. Mogu ja da verujem do sutra u čuda i budem pozitivna, ako moje dete nema šta da jede. Ne usuđujem se da odem. Treba odbaciti sve u sta si verovao, imao, stekao… Ostaviti sve iza sebe i krenuti iz početka. Rizikovati u drugoj zemlji, među nepoznate ljude… Nije lako.
Kada razgovarate sa ljudima koji su otišli iz zemlje, kažu da se nikad više ne bi vratili. Sa druge strane, kažu Vam da pate u tišini: nedostaju im pravi prijatelji i druženja kakvih ima samo na ovim prostorima. Nedostaje im ta stara ulica, gde je kontejner bio na sredini, a mačke razvlačile smeće i kese… I nekako im baš taj odvratan prizor budi najlepša osećanja.
Bili smo bliski u tih 30 kvadrata. Voleli smo se, znali da se družimo i zbijamo šalu nad vlastitom tužnom sudbinom. Da li volimo da mučimo sebe ili je u pitanju nešto drugo?
Niko ne bi otišao da nije morao. Svakom od nas se dogodilo da nema ni dinara u džepu. Međutim, kada shvatimo da je ugrožena egzistencija naše dece, bacamo sve u bunar – i taj strah od neuspeha, i nostalgiju za vlastitom ulicom, i svoj pređašnji život koji, u suštini, i nije bio toliko loš.
Svi mi imamo svojih „za“ i „protiv“. Razmislite dobro. Niko Vam ne može dati bolji savet od Vas samih. Vi ste u svojim cipelama. Nekog će usrećiti što može da kupi omiljenu jaknu, patile ili cipele. Drugima će trebati više od toga. Šta god odlučili, sami ćete osetiti posledice svoje odluke.
Postavite sebi sledeće pitanje: „Da li sam srećan? Šta mi je potrebno za sreću? Da li to mogu ostvariti ovde? Da li to mogu ostvariti u nekoj drugoj državi?“ Da li će Vas više novca učiniti boljim, srećnijim, uspešnijim?
Sednite sa partnerom. Razgovarajte. Zaboravite na idealno i savršeno, jer to ne postoji. Ukoliko imate malu decu, opet ste ograničeni u nekim stvarima.
Razmislite šta ćete dobiti, a šta izgubiti. Pronađite ravnotežu. Skupite hrabrosti da učinite ono što je bolje ne samo za Vas, već i za Vaše najbliže.
Pomirite se sa tim da je svaki početak težak. Pazite samo da se ne zarobite na tom „početku“ i budete nerealni. Promena nije nužno negativna stvar.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
