Kao roditelji, svi bismo želeli da naše dete bude najbolje u svemu. Ponosni smo na svaki njegov uspeh, bez obzira koliko mali bio. Međutim, praksa pokazuje da roditelji mnogo više pažnje poklanjaju nekim sopstvenim željama i očekivanjima koji su vezani za njihovo dete. Isto tako, mnogo pažnje se pridaje drugoj deci. Zapravo, stalno ih poredimo: prijatelje i poznanike sa decom ispitujemo sve u vezi vrtića, škole, sporta, spavanja, hranjenja i bilo kojih dodatnih aktivnosti.
Kada čujete da je Vaša najbolja prijateljica upisala dete na francuski jezik, jer se ta školica nalazi u blizini, jurite kako biste i Vi upisali svoje. Želimo da nam se deca druže i razvijaju. Naravno da to treba podsticati.
Čuli ste od komšinice da se u blizini otvorila škola sporta, pa Vašeg mališana upisujete na fudbal, iako ne znate ni da li voli taj sport, ni da li je za njega talentovan. Sve devojčice se redovno upisuju na balet, zbog toga što je to „in“. Malo po malo, naša deca imaju brdo aktivnosti koje pohađaju. Ne znate ni da li ih to interesuje, ni da li su vešta u tome…
Druženje sa drugom decom je odlično. Oni mnogo nauče od svojih vršnjaka. Svako dete zna po nešto i preneće to drugaru sa kojim se druži. Deca trebaju imaju određenih aktivnosti. Međutim, morate voditi računa o njihovim veštinama, sposobnostima, interesovanjima, željama… Ukoliko ih pritiskate, nećete ništa postići, a ono će pohađati neki sport samo zato što su mama i tata tako rekli.
Roditelji često greše, pa istovremeno upišu dete na veliki broj aktivnosti, iako ono ima samo tri godine. Naravno da se dete treba oprobati u nekoliko sportova, kako bi pronašlo onaj u kojem je dobro i koji ga zanima. Ali, vodite računa da dete mora imati vremena i za odmor, slobodnu igru, kreativnost i vreme koje će provesti sa svojim roditeljima, koji mu predstavljaju najveću sigurnost i uzor.
Čest je slučaj i da roditelji očekuju sve petice u školi. Dete mora biti podjednako talentovano za sve. Ali, u većini slučajeva nije. Neki predmet mu ide od ruke i dobije peticu nakon deset minuta učenja, dok mu drugi predmet ide teže i jedva dobije četvorku, iako se satima mučilo da nauči gradivo.
Vodite računa o tome da je svako dete drugačije. Svako od njih ima različite intelektualne sposobnosti, ali i različite želje i interesovanja. Vaše dete može biti mali genije, ali ukoliko ga nešto ne zanima, ono neće briljirati u tome.
Razgovaratjte sa njim. Ukoliko ima poteškoća sa nekim predmetom u školi, pomozite mu. Nemojte samo očekivati savršenstvo. Isto tako je i sa drugim aktivnostima ili sportom. Ukoliko primetite da dete nerado odlazi na fudbal jer ga, zapravo, zanima košarka – ispišite ga i upišite na sport koji voli. Na taj način će pokazati mnogo bolje rezultate, brže će napredovati i biće mnogo zadovoljnije sobom i svojim trudom. Samim tim će i njegovo samopouzdanje biti jače.
Ali, naučite dete i da ne odustaje odmah ukoliko se pred njim nađe neka prepreka. Nije lako pronaći tu meru. Nije strašno ukoliko se raspitujete za drugu decu i njihove sposobnosti. Ali, nemojte dozvoliti da Vam ona budu jedina zvezda vodilja. Vaše dete i njegove sposobnosti, interesovanja, ali i ograničenja su presudna.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
