Mame, verujem da ste se odmah pronašle u naslovu. Sa jedne strane, želele biste da Vam muževi i deca više pomažu. Volele biste da podjednako podelite kućne poslove i da ukućani ne budu toliko zavisni od Vas. Ali, oni bukvalno ne znaju u kojoj fioci im stoji donji veš. Navikli su da ste uvek tu, sve ćete im spremiti i doneti, kao da su novorođenčad.
Pre nego što počnete da krivite svoje neodgovorne muževe i lenju decu, zapitajte se ko je tu u stvari kriv? Evo, odgovora: Vi! Pitate se kako? Reći ću Vam.
Zamislite da ste, daleko bilo, pokupili neki virus koji Vas je vezao za krevet. Nemate snage da se pomerite, a kamoli da brinete o ručku, prašini, čistom kupatilu…Nemate snage da brinete ni o malom detetu. Ne, niste razmaženi. Stvarno nemate snage! Imate snage samo da kažete svom suprugu: „Javi da sutra nećeš ići na posao!“
I, gle preokreta! Vaš suprug ostaje kod kuće. Budi decu i sprema ih za vrtić ili školu. Možda Vam ćerka nema savršeno vezan repić, ali oni su se obukli, umili, oprali zube i doručkovali. Odveo ih je u vrtić i školu. Kupio Vam je lekove i počeo da obavlja one osnovne poslove po kući: uključio je mašinu, raširio veš, oprao sudove i spremio sve ono što ste mu rekli. Poslepodne je pokupio decu iz vrtića. Nisu jeli sveže skuvanu hranu. Pojeli su sendviče i salatu. Ali, nisu ostali gladni. Otišli su do parka. Igrali su se ceo dan. Odradili sve obaveze za sutrašnji vrtić i školu. Okupao ih je, pročitao priču i uspavao. Došao je i Vas da pokrije i da pita da li Vam nešto treba.
Nažalost, sutradan ste još uvek vezani za krevet. Pošto Vaš suprug više ne može da izostaje sa posla, organizuje baku koja će se brinuti o deci. Iako se Vaša deca stalno bune kod nje, sada su dobra. Lepo jedu, slušaju je i ne traže Vas. Sve teče po planu.
Nažalost, shvatate da je potrebno da budete bolesni kako biste se u potpunosti oslonili na druge. A svi članovi porodice znaju da se snađu. Niste imali poverenja u njih. Mislili ste da će Vam se kuća i porodica raspasti za tih nekoliko dana. Ali, nije! Sve je dobro funkcionisalo. Možda nije bilo savršeno. Ali, oni su uspeli. Sami.
Šta Vam to govori? U kome je problem? Da li volite da bude sve po Vašem? Da li volite sve da organizujete onako kako mislite da treba? Da li mislite da je sve ostalo pogrešno? Ukoliko ne ispunite sve tačke dnevnog reda, gubite kontrolu, unervozite se i pod ogromnim ste stresom?
Kao mama i supruga, verujem da imate prirodnu potrebu da vodite računa o svemu, kako na poslu, tako i kod kuće. Međutim, što više obaveza preuzmate, biće Vam teže. Možda će biti savršeno, ali Vi ćete često doživljavati tu čuvenu tačku pucanja. Nećete moći da se opustite, dok se svi ostali članovi ludo zabavljaju. Vodićete računa o prljavom podu i tepihu ili neopranom suđu.
Ukoliko preuzmete sav teret, nećete naučiti svoju decu šta znači biti odgovoran. Oni će biti ekstremno vezani za Vas. A Vi nećete znati gde ćete pre. Naravno, postoji mnogo obaveza kada nam dođu deca. Ali, postoji i onaj zabavan deo gde se smejete, čitate priče, krijete tajne, sakrivate ili jurcate po stanu. Morate se malo opustiti i shvatiti da život nije savršen. Zato, uživajte u onim lepim trenucima koji Vam se nude i ne razmišljajte preterano o posledicama. Verujte drugima, niste u svemu najbolji.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
