Iako ih ne volimo, kritike nam pomažu da se razvijamo u boljem pravcu, bez obzira da li ih je uputio šef, kolega, prijatelj, partner ili roditelj. Konstruktivna kritika nam pomaže da uvidimo greške koje smo napravili, a samim tim i poradimo na njima. Međutim, svako od nas ih različito doživljava. Zavisi ko nam upućuje kritiku, na koji način i na koju temu.
Ukoliko osoba ne zna kako da nam uputi kritiku, te nas više napada, nego što nas dobronamerno savetuje, počinjemo da se branimo. U većini slučajeva nastupamo istom ili čak većom dozom agresivnosti nego osoba od koje je kritika proistekla. Tada ne želimo da je saslušamo do kraja, prekidamo je u pola rečenice, smišljamo odbranu i razmišljamo o greškama koja je ta osoba napravila, ne bismo li bile jednake. Kritiku iznosimo u pogrešnom trenutku, emocije nas preplavljuju i krećemo u ozbiljnu raspravu. Ukoliko nam je izuzetno stalo do teme o kojoj se razgovara, na primer, ako je u pitanju naše dete ili neka naša lična osobina, pretvaramo se u pravog zmaja koji bljuje vatru.
Ukoliko se pogrešno postavimo prema kritikama koje su nam upućene, možemo imati ogromnih problema, kako na poslu, tako i kod kuće. Zbog toga je važno da malo promislimo pre nego što išta kažemo. Ova veština se može naučiti. Potrebno je malo truda i vremena.
Saslušajte do kraja osobu koja Vas kritikuje. Ukoliko to ne učinite, verovatno ćete obratiti pažnju samo na reči koje su Vas pogodile, iako ste ih u potpunosti izvadili iz konteksta. Na taj način izvrćete ono što Vam je sagovornik rekao i nema mesta ni za kakav razvoj ili promenu.
Dišite i izbrojte do deset. Ukoliko ste kritiku doživeli isuviše lično, verovatno ćete imati potrebu da koristite ružne reči i psovke, povišenim tonom. Ovakav način Vam sigurno neće koristiti, pogotovo ako ste na poslu. Izbrojte do deset i osmislite drugačiji način reagovanja. Ukoliko suviše emotivno reagujete, sebi ćete naneti više štete nego koristi.
Ukoliko je kritika bila isuviše gruba ili je osoba nije iznela na pravi način, upotrebivši izraze koje nije smela, stavite joj do znanja da Vas takav način komunikacije vređa. Ove kritike su obično lične prirode i saopštavaju ih osobe koje su nam bliske. Ne očekujemo takav napad od osobe koju volimo. Spustite loptu. Verovatno Vam sagovornik želi dobro. Dajte mu do znanja da treba da razmisli o načinu na koji Vam saopštava stvari.
Postavljajte pitanja. Budite sigurni da oboje znate o čemu pričate. Ukoliko suviše emotivno reagujete, postoji mogućnost da niste pravilno shvatili svog sagovornika. Ponovite ono što je rekao i zamolite ga da Vam bolje objasni.
Priznajte svoje greške. Ukoliko ste u nečemu pogrešili, složite se sa kritikom. Izvinite se i recite da ćete uraditi sve što je u Vašoj moći kako biste ispravili problem. Nezrelo ponašanje Vas ne vodi nigde. Zato, ne razmišljajte o svom ponosu, već o cilju koji treba postići.
Pronađite kompromis. U svakoj raspravi postoje stvari oko kojih ćete se složiti. Krenite od toga, jer će Vas one umiriti i dati motivaciju da probleme rešite kao dve zrele i odrasle osobe.
Ukoliko primetite da je sagovornik taj koji ima problem ne samo sa prihvatanjem kritike, već i sa njenim iznošenjem, odložite razgovor za kasnije. Mirnim tonom recite: „Mislim da ovakvim načinom razgovora ne postižemo ništa. Razgovaraćemo kasnije kada se oboje budemo smirili.“ Nemojte biti dete. Pokažite da ste odrasla i zrela osoba koja zna kako da reši problem.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
