Da li ste u svojoj okolini primetili negativne ljude koji se stalno žale, bez obzira koliko im mali problemi bili? To nisu oni ozbiljni problemi koji Vas stvarno čine nezadovoljnim. To nije (daleko bilo) neka bolest, loš brak ili siromaštvo u kojem nemate da prehranite svoju decu. To nisu problemi u kojem Vas Vaše dete teši i govori da je sve u redu, samo da ne biste brinuli! Ne, to su neki svakodnevni problemi kroz koje svako od nas prolazi.
„Ona službenica je bilo toliko neprijatna! Baš me je mrko pogledala! Bilo mi je baš naporno na poslu! Moje dete je počelo da kašljuca, ne znam šta da radim! Dete mi je užasno! Joj, kako me nervira ova kiša! Nikom nije toliko loše kao meni! Ne znaš koliko mi je teško! Sve me boli!“
Kad malo bolje razmislite, u životu smo uvek nečim nezadovoljni, bez obzira koliko to malo ili veliko bilo! Retko kad ćete čuti: „Zadovoljan sam! Dobro sam! Lepo mi je na poslu! Srećan sam! Muž mi pomaže! Žena je odlična sa decom! Imam dovoljno para!“
Ali, zaista! Nikad nismo zadovoljni! Ako je toplo – ubija nas vrućina! Ako je hladno – jedva čekamo leto! Ako dobijemo veću platu – trošimo na stvari koje nam i nisu toliko neophodne! Svakog dana imamo milion obaveza i stresnih situacija zbog kojih se loše ophodimo prema svom partneru, deci, roditeljima! Negativne sitnice nas izbacuju iz takta! A zapravo, samo na njih obraćamo pažnju!
Sećate se one čuvene rečenice o „pravilnom vaspitanju“ koje su govorili stariji: „Nemoj ga suviše hvaliti – razmazićeš ga!“ Ista filozofija nas vodi kroz život: obraćamo pažnju samo na nešto što je negativno i loše! Kada se desi nešto lepo, ne hvalimo mnogo da se ne bismo „uobrazili“. Kada Vam dođe supruga sa posla i pitate je kako je provela dan, počeće prvo da se žali i priča o svemu lošem! One dobre stvari će ispričati za dva minuta, bez obzira što su mnogo važnije!
Zaboravljamo trenutak kada nas je dete zagrlilo i reklo: „Mama, volim te najviše na svetu!“ Ne obraćamo pažnju na partnera koji je došao po nas kolima, jer se napolju sprema nevreme! Ali, kada treba da ga iskritukujemo zbog nečega, imamo vremena na pretek! Nerviraju nas mame koje su celo prepodne spremale naš omiljeni ručak, samo da bi nam udovoljile! O tome se ne priča! Ali, o službenici koja nas je popreko pogledala (a možda i nije, samo je bila neispavana) palamudimo sat vremena!
Kad god postignemo ono što smo dugo želeli, postavljamo nove ciljeve i svesno odlučujemo: „Biću srećan tek kada…“ Ne uživamo u sadašnjici! Ne vidimo lepe stvari! Optimističan pogled na svet je svesna odluka! Vi to zaista možete! Niko od Vas ne traži da se smejete kada imate realne i ozbiljne probleme! Ali, hajde malo da se potrudimo! Da li nam je stvarno baš toliko loše?!
Ili samo tražimo izgovor za naš pesimizam? Nemamo sa kim da popričamo, pa kad se dohvatimo najbolje prijateljice, iz nas izleće samo ono negativno! Nezadovoljni smo sobom, pa tražimo u drugima i najmanju grešku, samo da bismo mi izgledali ili delovali bolje. Razmislite šta Vas stvarno muči i poradite na tom problemu! Pre svega, priznajte ga sebi! Obratite pažnju na sve ono lepo što Vam se svakog dana dešava. Možda se samo izabrali da to ne vidite. Pokušajte! Nemate šta da izgubite!
O. B.
diplomirani
