Da li se sećate perioda kada je Vaše dete imalo tri ili četiri godine? Sigurno nije prestajalo da priča i postavlja pitanja o svetu koji ga okružuje. Njegova bujna mašta je proradila preko noći i niste mogli da dođete sebi kada ste čuli izmišljene priče.
Došla sam po svoju ćerku u vrtić. Vaspitačice su mi sa osmehom prepričavale kako će moje dete da se preseli u Francusku i ići u francusku školu. O tome im je pričala celo poslepodne, iako to nije bilo tačno. Sigurno ste bili u sličnim situacijama.
Na ranom uzrastu dete ješ uvek nije svesno svog „laganja“. Ono zapravo i ne laže. Jednostavno izmisli priču koja je njemu zanimljiva, osmisli radnju koju želi da sprovede u delo. Naravno da crtaći, zanimljive priče i bajke pomažu toj kreativnosti i mašti. Decu ne treba u tome sputavati. Kada Vam ispriča nešto što nije istina, nemojte mu reći: „Nemoj da lažeš! Nije lepo lagati.“ Razliku između istine i laži, odnosno realnosti od izmišljenog treba suptilnije dovesti u red.
Deca istražuju. Ona otkrivaju sopstvene granice. Pronalaze različite načine da budu u centru pažnje. Umesto što ćete ih kažnjavati, možete ih kroz igru naučiti kako da prepoznaju realnost od fantazije i mašte. Na primer: u samoj igri naglasite šta je izmišljeno. Često upotrebljavajte reč „kao bajagi“. Budite uporni u tome. Primetićete da će i Vaše dete vremenom to početi da radi.
Nemojte ga napadati. Umesto što ćete ga pitati: „Ko je slomio čašu?,“ probajte sa: „Kako je čaša pala?“ Bez podizanja tona dođite do istine.
Nemojte ga kažnjavati. Jurilo je kroz stan i srušilo nešto sa stola. Prosulo je mleko. Napravilo haos u kupatilu. Pa šta?! Nije to uradilo sa namerom da Vas iznervira ili učini štetu. Upoznajte ga sa pojmovima slučajno i namerno. I Vama se može desiti da slomite čašu dok perete sudove. Da li tada vičete na sebe ili Vas bilo ko kažnjava zbog toga?
Gradite blizak odnos od samog rođenja. Dete treba da Vas poštuje. I trebate imati autoritet nad njim. Ali, ne trebate mu uterivati strah u kosti. Ukoliko Vam je vaspitanje bazirano na strahu, imaćete ogroman problem kada dete odraste i shvati da Vas se više ne plaši.
Umesto toga, razgovarajte otvoreno. Pričajte mu kako svako od nas ponekad pogreši. Dozvolite mu da pogreši. Ukoliko budete normalno razgovarali u tim trenucima, ono se neće plašiti da Vam se obrati čak i onda kada je učinilo nešto loše.
Čak i kad Vas dete slaže, u nekom kasnijem periodu, pitajte ga zbog čega je to učinilo. Odgovor će Vas zapanjiti. Možda nije znalo šta drugo da uradi. Možda je imalo strah od kazne. Možda nije želelo da umanji svoj značaj u Vašim očima. Možda nije želelo da povredi nečija osećanja.
Izbacite etikete iz svog rečnika. Nemojte ga nazivati lažljivcem ili nevaljalcem. Ove reči se urežu i mogu ozbiljno narušiti njegovo samopouzdanje. Umesto toga, otkrijte šta se krije iza takvog ponašanja. I imajte strpljenja. U pitanju su deca i Vaš zadatak je da ih naučite šta je dobro, a šta loše. Pre svega, Vi ste im uzor.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
