Sigurno ste nebrojano puta bili u situaciji da Vas deca ne poslušaju, bez obzira koliko imaju godina. Zbog toga ste ljuti i nezadovoljni i dok nešto radite, zvocate svojoj deci. Oni se isključe već kod prve reči, a Vi postajete sve besniji i besniji. Stanite! Nešto radite pogrešno!
Za početak, prestanite da radite to što radite, bez obzira da li je u pitanju gledanje televizijskog programa, peglanje, kuvanje ili spremanje stana. Nemojte se dovikivati iz susedne sobe, već idite do deteta i kažite mu to što želite.
Kad god zvocamo, naše dete se oseća loše. Tada nam može izleteti i nešto što zaista ne mislimo, a svakako pričamo i više nego što treba. Umesto da zahtev saopštimo u jednoj jasnoj rečenici, mi ga produžimo na deset, a dete samo čuje: „Bla, bla,bla…“
Stavite se na njihovo mesto. Da li volite da slušate ljude koji uvek pričaju negativno? Da li volite kada Vas kritikuju? Da li volite da Vam neko deset puta ponavlja jednu te istu stvar? Sigurno ne. Deca nisu drugačija od Vas. Bez obzira što imaju malo godina.
Koliko puta ste, u ljutnji, postavili detetu pitanje i umesto da čujete njegov odgovor, samo ste nastavili sa onim što ste Vi želeli da kažete. Niste ga saslušali ni u jednom trenutku. Niste čuli njegovo objašnjenje, niti viđenje problema. I tu komunikacija prestaje. Ono se više i ne trudi da Vam odgovori. Ukoliko zagrebete malo dublje, verovatno ćete pronaći uzrok određenog problema i shvatiti zbog čega se dete ponaša na određeni način. Čim to shvatite, automatski ćete biti bliži i rešenju.
Na primer, ako gledaju crtani, pustite ih da završe do kraja. Tada isključite televizor i recite im šta trebaju da urade. Nemojte ih prekidati u sred bitnih sadržaja. Možda je Vama taj crtać nebitan, ali je njima bitan. Dajte im do znanja da poštujete njihov ukus i izbor. Na taj način će i oni, vremenom, poštovati Vaš.
Umesto zvocanja, objasnite im posledice. Recite im da ne moraju uraditi domaći zadatak, ali će zbog toga u školi dobiti lošu ocenu. Pravite se da ste potpuno nezainteresovani, predstavljajući domaći zadatak kao njihov izbor. Videćete da će u većini slučajeva, ipak uraditi svoj domaći.
Pohvalite ih kada učine nešto dobro. Neka dobiju neku nagradu (koja uopšte ne treba biti materijalne prirode) kada uspešno obave neku obavezu. Dajte im do znanja da poštujete to što rade. Pitajte ih za mišljenje. Iznenadićete se koliko, zapravo, razmišljaju svojom glavom. Pustite ih da stvari obave na svoj način.
Pustite ih da budu samostalna i odgovorna. Počnite od malih zadataka koji odgovaraju njihovom uzrastu. Napravite dogovor. Zalepite ga na frižider. Razgovarajte o posledicama. Budite dosledni i poštujte to, bez obzira koliko ste umorni ili pospani. Ponekad neće biti lako. I ovaj trening nećete završiti za nedelju dana. Ali, shvatite da su oni još uvek deca. Potrebno im je vremena da ustale neku novu naviku. Umesto što ćete ih kritikovati, bolje im pokažite kako nešto treba uraditi.
Bilo koji od ovih koraka otvaraju mogućnost za promenu. Budite kreativni i osmislite još neki način. Sve je bolje od zvocanja, koje nema baš nikakvu alternativu i cilj, osim da se Vi iznervirate.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
