Mnogo je lakše biti roditelj onda kada je dete poslušno i dobro. Međutim, svakodnevnica nam je pretrpana. Nemamo vremena, ni strpljenja da sačekamo svoje dete u bilo kojoj aktivnosti koju ćemo uraditi deset puta brže. Zbog toga napravimo veliku grešku i naravno, dečiju obavezu odradimo sami.
U početku ne primećujemo šta smo uradili, jer je dete još uvek malo i njegovo kritičko razmišljanje ne dolazi toliko do izražaja. Međutim, kada malo poraste shvatamo da ono nije zainteresovano ni za šta. Da li je uopšte imalo priliku da razmišlja o onome što treba da uradi?
Deca se ne rađaju naučena. Potrebno im je malo više vremena i Vašeg strpljenja. Ponekad je potrebno da prođu meseci Vašeg upornog truda i rada, kako bi ona na pravi način razumela ono što trebaju.
Vaspitanje nije isto što i naređivanje. Ono ponekad to može biti, ali ćete mnogo bolji učinak postići ako sarađujete. Zbog toga je važno da preispitate svaki uzrok i neadekvatno ponašanje deteta. Ništa drugo Vam neće pomoći kao sopstveno preispitivanje (da li sam bila gruba, da li sam nervoznija u poslednje vreme, da li sam suviše stroga, šta to radim pogrešno…).
Otvoren razgovor sa detetom je najvažniji. Saznajte zbog čega se ponaša na određeni način. Ali, vodite računa da razgovor obavite u pravom trenutku. Ukoliko vičete na njega zato što nije pospremio svoju sobu i uradio domaći, malo je verovatno da će Vam iskreno reći šta ga je, zapravo, sprečilo u tome. Nemojte kritikovati, niti burno reagovati.
Saslušajte predloge. Iako smatrate da je Vaše dete još uvek malo ili nezrelo, njegov način razmišljanja Vas može iznenaditi. Za početak, ugrizite se za jezik. Umesto da nudite gotova rešenja, saslušajte njegov plan ili predlog.
Isprobavajte. Budite kreativni. Ukoliko prvo rešenje ne funkcioniše, zajedno pronađite novo. Napravite od toga pravi kućni projekat. Kada dete uvidi da Vam je njegovo mišljenje ipak važno, velika verovatnoća je da će promeniti svoj stav.
Mnogo je lakše kada ne morate da se suočavate sa dečijim inatom i tvrdoglavošću. Međutim, razmislite ponovo. Da li želite da ono kroz život prolazi bez svog mišljenja i iznošenja stava? Ravnoteža se može postići. Dete i te kako treba imati svoja interesovanja, ukus, hobi i mišljenje. Pitanje je samo kako ćete izaći na kraj sa ovom preprekom: biti dosledan i imati autoritet, a ipak sarađivati u većini situacija.
Ne brinite, za sve to je potrebna vežba, kako Vaša, tako i dečija. Nemojte isto postupati prema detetu u različitom kalendarskom uzrastu. Naravno da morate postavljati granice i time pokazati šta je dobro, a šta loše. Ali, ostavite prostora za učenje veštine snalaženja. Nećete Vi uvek biti u blizini. Pustite ga da bude samostalno, prvo u malim stvarima, a kasnije i u većim. Sami ćete najbolje proceniti. Pazite samo da to ne bude onda kada dete napuni 30 godina! Ova veština se uči još kada je dete malo.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
