Mamin sin i tatina kćerka u našem društvu uglavnom imaju negativnu konotaciju. Misli se na razmaženu decu kojoj nikad ništa nije nedostajalo. Pre svega, oni su materijalno potkovani i zbog novca i poznanstva imaju veliku prođu u vrhovnim društvenim krugovima. Žive na visokoj nozi, dok roditelji sve sređuju „preko veze“, bilo da je to nešto pozitivno (na primer, dobijanje posla) ili negativno (neodgovaranje za propuste u saobraćaju). Ovu decu uglavnom niko ne voli, jer su veoma prepoznatljivi u društvu: često su bahati, neprijatni, bez dlaka na jeziku…
Međutim, na maminog sina i tatinu kćerku se misli i kada govorimo o većoj ljubavi i naklonosti prema određenom detetu. Misli se da su sinovi naklonjeniji svojim majkama, dok su kćerke naklonjenije svojim očevima. To ne mora nužno biti tako.
Ranijih godina očevi se nisu u toj meri bavili decom. Žena domaćica je vodila računa kako o domu, tako i o deci. Danas se situacija, na svu sreću, znatno promenila, tako da su oba roditelja prisutna u vaspitanju. Ko više, a ko manje, ne može se baš tako lako izmeriti. I žene rade, tako da se o deci brine onaj ko je više kod kuće.
Mame i tate imaju poprilično različite vaspitne stilove. Mame su one koje stalno brinu oko najosnovnijih potreba, dok su tate tu najviše za zabavu. Kada se beba rodi, naklonjenija je majci. Samo ona može da zadovolji potrebu dojenja, a u našoj zemlji uglavnom izostaje godinu dana sa posla kako bi se posvetila detetu, bez obzira da li bilo muško ili žensko. Tako da u ovom periodu nema pogovora da su sinovi naklonjeniji majkama, a kćerke očevima.
Već oko druge, treće godine devojčice imitiraju majku. Zanimljivo im je da lakiraju nokte, gledaju mamu kako se šminka, isprobavaju različite torbice i haljinice, te tako doterane idu u šetnju. Čini se da su u ovom periodu i dečaci još uvek više privrženiji majci. Odlaze kod nje kad god se udare, traže zagrljaje, poljupce i nežnost. Ali, isto tako, vole da čeprkaju nešto oko auta sa tatom, vole fudbal i grublje se igraju, a to mogu samo sa ocem. Na žalost, kod nas važi predrasuda da dečake ne treba preterano maziti, jer oni moraju biti jaki, čvrsti i hrabri kad odrastu. Ljubav nije naškodila ni jednom jedinom detetu i ne treba je uskraćivati, samo treba postaviti određene granice prilikom vaspitanja. Ali, to važi kako za devojčice, tako i za dečake.
Kada deca krenu u školu, situacija se nešto malo menja. Devojčice počinju da traže tatino odobravanje. Na primer, više vole da uče sa njima i zajedno rade domaće zadatke. Često pitaju tatu da li im lepo stoji haljinica ili frizura. Dečaci se okreću majkama. Ali, ni jedan od roditelja ne gubi svoju važnost i oboje su zastupljeni u vaspitanju. Možda je mama bolja u maženju, a tata u domaćim zadacima, te deca i zbog toga vrše takav izbor.
Kada deca uđu u pubertet, ona se uglavnom više otvaraju roditeljima suprotnog pola. Dečaci mogu imati određeni stepen straha od očevog neodobravanja, te se radije obraćaju majkama, dok se devojčice više obraćaju očevima, jer ih oni neće kritikovati koliko bi to mama mogla učiniti.
Naklonjenost dece ne smete posmatrati kroz ljubomoru. U jednoj situaciji će biti naklonjenije Vama, a u nekoj drugoj Vašem partneru. Važno je da se Vi kao roditelji ne razilazite u vaspitnim stilovima i nastupate kao jedna celina, jer je tada mnogo manje prisutna dečija manipulacija. Pružite deci svu ljubav ovoga sveta, ali im istovremeno postavite i granice. Oni moraju naučiti da budu samostalni i odgovorni za svoje postupke, jer nećete uvek moći da budete tu i rešavate njihove probleme.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
