Kada ste stali na ludi kamen, mislili ste da će Vaš brak biti mnogo drugačiji od drugih. Znate da je otvorena komunikacija najznačajnija i zbog toga ste se dogovorili da ćete vas dvoje pričati o svemu, koliko god lepo ili ružno bilo. Tako je i bilo. Barem u početku.
Vremenom je svako od Vas počeo da ispoljava mane koje su drugog partnera izuzetno nervirale. Bili ste svesni toga. Partner Vam je rekao. A i sami ste primetili. I sve vreme pokušavate da ih svedete na najmanju moguću meru.
Što ste više u braku, pojačava se broj obaveza, a smanjuje Vaš nivo tolerancije. Počinju da Vam smetaju sitnice. Nemate baš toliko živaca kao na početku braka. Pomišljate: „Zar je toliko teško da pomogne s’vremena na vreme?! Zar je toliko teško da me razume? Ne znam šta se dešava sa njim!“ Druga strana sigurno ima istih ili barem sličnih problema, samo što nema toliku potrebu da ih izgovara naglas.
Počinje i Vaša svađa. Govorite ono što Vam smeta. Vaš partner priča o onome što njemu smeta. Ali, u svemu tome ste nekako izgubili onaj prvobitni dogovor: da ćete uvek, o svemu, moći otvoreno i normalno razgovarati, koliko god bilo teško.
Kad Vam partner saspe u lice sve Vaše mane, počinjete da se branite. Umesto da razmišljate kako da rešite probleme koje imate, Vi počinjete da kopate po svim partnerovim greškama, kako ne biste bili jedini krivac. I tako u krug. Samo sakupljate probleme i greške, a nikako da počnete da ih rešavate.
Sigurno nije lako priznati da niste savršeni, uprkos svim Vašim pokušajima i trudu da ste sa svima korektni. Ne pada lako Vašem egu. Zar je moguće da ste i Vi pogrešili, a svakog dana analizirate sebe i svoje postupke?
Svi mi mislimo dobro o sebi. Ukoliko to ne činimo, negde smo poprilično zapeli. Kako bismo opravdali tu sliku, s’vremena na vreme lažemo sebe. Umesto da pomislimo: „Baš sam ispala đubre prema svom mužu“, mi sve to malo upakujemo, ulepšamo i stavimo mašnicu. Tada rečenica više nije ovako oštra, već više liči na: „Možda nisam ispravno postupila ovaj put.“ I bude nam lakše. Ako smo već iskreni, neka to ne bude tako surovo, zar ne?
Međutim, kada bi nam partner rekao: „Baš si ispala đubre prema meni“, mi ne bismo došli do vazduha od iznenađenja i zaprepašćenosti. Počeli bismo da se branimo svim silama i snagama. Čak bismo i sebe uverili da nismo ni u čemu pogrešili. Sve to činimo kako ne bismo ispali loša osoba u sopstvenim očima.
Vi i Vaš partner trebate biti podrška jedno drugom. Uvek i u svakom trenutku. Pa čak i onda kada ne ide sve kao podmazano. Kako biste to postigli morate biti iskreni, ali, isto tako, morate znati da prihvatite istinu i o sebi. Niste jedina osoba na ovom svetu koja ne greši. Takva se još nije rodila. Svi mi prolazimo kroz proces učenja, kako na svojim, tako i na tuđim greškama. A uvek postoji još nešto što nam je novo, nepoznato i što bismo voleli da naučimo.
Zato, ako Vaš partner koji Vam je u svakoj situaciji bio rame za plakanje i podrška kakvu nikad niste imali, kaže: „Nisi fer ovaj put. Povredila si me svojim postupkom,“ udahnite duboko, sednite i porazgovarajte o problemu koji imate. Samo u tom slučaju ćete isto moći da očekujete od svog partnera.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
