Svima nam je poznato da ćemo se lako skoncentrisati na gradivo ili bilo koji sadržaj koji nam je privlačan. Međutim, ukoliko nam nešto nije interesantno, privlačno ili zanimljivo, uložićemo mnogo više truda, a rezultati opet mogu izostati.
Uzroci problema sa učenjem mogu biti različiti: pospanost, umor, glad, nedostatak motivacije i radnih navika, niska tolerancija na frustraciju, nisko samopouzdanje, anksioznost, negativan stav prema školi, učitelju, nastavniku, nerešivi problemi koji se odnose na bilo koji emotivni aspekt našeg života (svađe roditelja ili teška situacija u porodici)…
Posmatrajte svoje dete. Razgovarajte sa njim. Utvrdite šta ga tačno muči, pa ne može da se koncentriše na gradivo koje treba da savlada. Vodite računa da ne očekujete previše od njega u trenutnoj situaciji. Umesto što ćete ga stalno pritiskati, a time i povećavati averziju prema učenju i određenim nastavnim predmetima, utvrdite uzrok i pokušajte zajedno da ga rešite.
Dete često ne voli nastavnika koji predaje određeni predmet. Zbog toga mu je i teško da se koncentriše. Čim pomisli na hemiju, javlja se izrazita anksioznost koja mu otežava sve druge procese vezane za učenje. Nije još ni počelo da uči neku lekciju, a ono već zamišlja kako će dobiti lošu ocenu, kako će ga nastavnik detaljno ispitivati, kako sigurno neće znati, kako će ga savladati trema…
U tom slučaju, pomozite mu. Naučite ga određenu tehniku vizualizacije. Pre nego što počne da uči, neka zamisli kako odgovara predmet koji ne voli. Dete treba da razmisli šta mu ide bolje, a šta lošije. Na taj način će obratiti posebnu pažnju na teže gradivo i pridati mu više pažnje i truda prilikom učenja. Zatim, neka zamišlja kako je svaku prepreku savladalo, dobija odličnu ocenu, srećno je što je napokon završilo sa teškim predmetom i gradivom. Ovaj osećaj zadovoljstva i uspeha će ga motivisati na rad.
Naučite dete da se igra naučnika i eksperimentisanja. Gradivo koje mu nije jasno treba rasčlaniti na manje delove, crtati ga, praviti tabele, šeme…Na taj način će pronaći određenu tehniku koja će mu pomoći da ga zapamti. Tenzija se smanjuje, a samim tim povećava kapacitet Vašeg deteta.
Pratite ritam Vašeg deteta. Neka uči u periodu kada je najproduktivnije. To ne treba biti ni odmah posle škole, jer će biti gladno i umorno, ali ni pred spavanje, jer će tada biti pospano. Pronađite idealno vreme.
Dete treba pronaći sopstveni način rada koji mu najviše prija: učenje naglas, čitanje u sebi, crtanje, podvlačenje, snimanje… Nemojte mu pomagati u nedogled ili raditi umesto njega. Pokažite mu nekoliko tehnika, pa neka samo izabere šta mu odgovara. Ne forsirajte svoj način rada, jer to što odgovara Vama, ne znači da odgovara i Vašem detetu.
Ukoliko primetite da Vaše dete ima bilo koji emotivni problem, prvo popričajte sa njim i rešite ga, a tek posle zahtevajte da bude odličan đak. Otklonite sve prepreke koje možete.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
