Kada prvi put postanete roditelj, shvatite da ne znate ništa u vezi dece, iako ste pričali sa velikim brojem roditelja, upijali savete kao sunđer, išli na radionice posvećene uspešnom roditeljstvu i pročitali brdo knjiga vezanih za pravilno vaspitanje.
Vaše dete se rodilo, a Vi nemate pojma šta da radite. Ne znate da dojite, nemate pojma šta mu treba kada plače, plašljivo ga kupate, a držite kao da ste na desetom spratu i bojite se pada. Međutim, vremenom se sve menja. Veliki broj ponavljanja i iskustvo zaista čine čuda. Postajete sve sigurniji i bolji u ulozi roditelja. Iz dana u dan ste sve uspešniji.
A onda postanete roditelj po drugi put. Mislite da ste popili svu pamet ovog sveta, jer ste već imali iskustvo sa malim detetom. Međutim, mnogo toga ste zaboravili. Ne sećate se da li ste ga budili ili ste ga pustili da se samo javi kada je gladno. Metode i tehnike koje ste primenjivali kada Vam je prvo dete imalo grčeve, „ne pali“ sa ovim drugim. Nervozni ste i ne znate šta da radite. Pomišljate da ste nesposobni i da se to ne dešava nikom osim Vama.
Polako. Sasvim je normalno da zaboravite određene stvari. I niste jedini roditelj koji zaboravlja i ponovo postaje nesiguran. Možda je prošlo mnogo vremena i velika je razlika između dece. A možda je samo drugo dete dosta drugačije od prvog (velika je verovatnoća za to).
Važno je da ne paničite. Dišite duboko. Ponovo ćete proći kroz period privikavanja posle kojeg će Vam biti mnogo lakše. Bićete opet spretni u stavljanju pelena i okretanju deteta u toj maloj kadi. Pronaći ćete novi način koji odgovara drugom detetu. Isto kao što je bilo sa prvim.
Nemojte biti strogi prema sebi. Prihvatite da je svako dete drugačije i da će određeni vaspitni metodi biti uspešni sa jednim, ali ne i sa drugim detetom. Razmislite da li ste i Vi drugačiji? Možda ste pod ogromnim stresom na poslu? Možda imate mnogo manje novaca, pa jedva sastavljate kraj sa krajem? Možda nemate onu količinu pomoći od strane drugih ljudi koji su tu bili kada se rodilo prvo dete? Okolnosti su sigurno drugačije.
Zato, kad god se setite, pišite. Sve te male nezgode će Vam jednog dana biti veoma simpatične. Smejaćete se zajedno sa svojom decom. A što je najvažnije, možda će Vam poslužiti i kao važna životna lekcija.
Nemojte se stideti da pitate i tražite pomoć. Da, možda će svi pretpostaviti da ste sve to već jednom prošli, pa se neće gurati da Vam pomognu. Ali, budite otvoreni. Recite sve što Vam treba. Ne zaboravite da to učinite i sa svojim partnerom koji će Vam biti najveća podrška u svemu. Ništa se ne podrazumeva.
Ne brinite previše. Znam da je to mnogo lakše reći, nego učiniti. Zapitajte se, da li će Vam briga rešiti problem? Neće. Zato, probajte da uspostavite malo kontrole i razmislite koje rešenje bi Vam pomoglo. Ne brinite, nemate amneziju i sve je u redu sa Vašim pamćenjem. Prosto su Vam naišle nove prepreke zbog kojih ste zaboravili kako ste rešavali one stare. To je sasvim u redu. Krenite iz početka. Informišite se, iako ste već bili u istoj ili sličnoj situaciji.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihotetrapeut
