Koliko puta ste bili ljuti na sebe zato što nešto niste učinili kako treba? Koliko puta ste, kao roditelj, imali grižu savesti zato što ste ostali duže na poslu ili se niste posvetili detetu onoliko dugo koliko ste želeli? Koliko puta ste se grizli danima, jer ste vikali na svoje dete zbog sitnice? Nije lako biti roditelj. Stalno preispitujemo svoje odluke, brinemo, ne spavamo, pitamo se da li smo trebali ovako ili onako da reagujemo…
Dete Vam možda neće reći hvala za sve to što činite za njega. Pogotovo ako je malo. Ono zavisi od Vas i to prosto tako treba da bude. Dok se Vi jedva krećete po stanu zato što ste premoreni od nespavanja i obaveza, dete Vas vidi drugačije. Ono želi Vaš osmeh i posvećenost. Želi Vašu pažnju. Želi da sednete sa njim i igrate se igračkama.
Vi ste detetu sve što mu je potrebno. Ono ne razmišlja o tome što danas neće jesti ručak iz snova. Lepi ste mu i dok ste u pidžami, čupavi i neočešljani. Ne obraća pažnju da li njegova mama ima šminku ili nalakirane nokte. Ono ne zna koliko Vi sumnjate u sebe. Ne zna da ponekad i zaplačete jer ste premoreni, neispavani i ispijeni krivicom.
Obratite samo malo pažnju. Vaše dete želi da Vas poljubi, zagrli, mazi se sa Vama. Misli da ste savršeni dok češljate lutku. Misli da ste heroj dok glumite ratnika. Razvuku najveći osmeh kada Vas vide posle radnog vremena. Obraduju Vam se svaki put. Misle da ste snažni, uporni, najbolji. I za svoju decu Vi ste savršeni. Iako su ljuti na Vas kada im nešto ne dozvolite, njih to brzo prođe.
Jasno mi je zbog čega sebi postavljate toliko pitanja. Niko nas nije pripremio na ulogu roditelja. Nismo provežbali ovaj težak zadatak u školi. Ne brinite. Niste jedini. Svi roditelji koji žele da budu bolji, prolaze kroz iste sumnje svakog dana. Ponekad bodre sebe i kažu: „Dobro je. Odlično! Lepo mi ide!“ Ponekad bi iskočili iz svoje kože.
Zato, pokušajte da ne budete toliko strogi prema sebi. Uživajte u deci dok su mala. Kad malo porastu, sve te stvari će moći da urade sama. Nećete im više trebati na ovaj način. A Vi ćete se tada raznežiti i želeti da se vratite u ono „mračno doba“ kada ste bili neispavani, nenašminkani i kada niste imali ni minut vremena za sebe.
Ukoliko imate mogućnosti, tražite pomoć: od roditelja, partnera, drugarice, komšinice. Bićete bolja mama ukoliko uhvatite bar tih pola sata samo za sebe. Pustite kuću i spremanje. Vašoj deci su važne neke druge stvari. Oni trebaju svoju mamu i svog tatu!
Ne trebaju im ni skupe igračke, kompjuteri ili telefoni. Ne verujete? Pa isprobajte! Ukoliko im nabavite sve to, biće im interesantno neko vreme – pet minuta ili čitav dan. A Vas će iznova i iznova tražiti i kad im bude trebala pomoć, i kad budu želeli da se igraju, i kad budu želeli da spavaju.
Nađite vremena za svoju decu. Nećete verovati, ali Vi ste im dovoljni. Posvetite im ljubav, pažnju i mnogo vremena. I neće Vam tražiti ništa drugo. Vi ste njihovi heroji. Setite se toga kada ne budete mogli da spavate, razmišljajući o tome kakav ste roditelj! Oni Vas vide u mnogo lepšem svetlu, nego što to sami činite!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
