Mnoga deca imaju pravu krizu kada je reč o polasku u prvi razred osnovne škole. Ne žele da se razdvoje od svojih roditelja, baka i deka, ali i drugara sa kojima su išla u predškolsku ustanovu. Teško im pada mirno sedenje u klupi, a učiteljici je pravi izazov održati njihovu pažnju.
Kao i u svemu ostalom, i ovde važi pravilo dečijeg karaktera i temperamenta. Međutim, mnogo toga zavisi i od našeg stava kao roditelja, navike i rutine koju smo imali pre polaska u školu. Dete kroz igru možete naučiti da lakše podnese polazak u prvi razred. Evo kako mu možete pomoći:
Čitajte mu knjige pred spavanje. Dete obožava da sluša o dalekim zemljama, mađioničarima, vešticama i bićima koja ne postoje u stvarnosti. Međutim, već oko treće godine možete ubaciti čitanje priča i tokom dana. I ne samo priča. Nabavite bojanke, vežbanke, kolaž papir, nalepnice, časopise… Budite kreativni i vežbajte dečiju finu motoriku seckanjem papira. Prisetite se kako je ponovo biti dete, dok smirujete svoje živce plastelinom i glinom.
Zajedno kupujte sveske i knjige. Uvijte ih u papir za pakovanje ili tapete. Lepite nalepnice gde ćete napisati detetovo ime i prezime. Bitno je da dete učestvuje u tome, bez obzira što se nešto neće savršeno uraditi. Na taj način mu dopuštate da bude samostalno i na vreme ga uključujete u kretivnu igru i zabavu. Nije dovoljno da se dete igra samo gotovim igračkama. Važno je i da samo napravi neke.
Nabavite mu mali pisaći sto. Ili bilo koji drugi stočić gde će ono šarati, pisati, crtati i učiti kreativnosti. Ukoliko na vreme nauči da mirno sedi za stolom dok nešto obavlja, lakše će mu biti kada pođe u školu, jer mu to neće biti novina.
Naučite dete da svakog dana ima nekih svojih obaveza. Neka one budu prilagođene dečijem uzrastu, ali se na vreme mora upoznati sa odgovornošću i zadacima. Ta obaveza može biti sklanjanje igračaka, iznošenje smeća, spremanje sobe, slaganje knjiga, lepljenje papira…
Ne pravite mu veliki pritisak. Kada razgovarate o školi, nemojte pričati o njoj u nekoj negativnoj konotaciji. Zabranjene su rečenice poput: „Naučićeš se ti obavezama kada kreneš u školu! Kada kreneš u školu, nema više igranja! Grejaćeš stolicu po ceo dan ako me ne budeš slušao i imao sve petice!“
Istraživanja pokazuju da adaptacija na školu zavisi od stava samih roditelja. Ukoliko su roditelji imali neko loše iskustvo u školi, svojim komentarima ga lako mogu preneti detetu. Na primer, možda su imali nekog strogog učitelja kojeg nisu voleli. I kad god pričaju o školi, oni se sete njega. Vaše dete će možda imati divnu učiteljicu ili učitelja. Nije u redu da im pokvarite utisak i pre nego što su je/ga upoznali. Vodite računa o tome. Vaše dete neće zavoleti školu na taj način. Pustite ga da je samo okusi i stvori svoje mišljenje kakvo god ono bilo.
Dajte detetu vremena. Mnoga deca reaguju burno prvih nedelju dana, a posle im se škola svidi. Kada vide da nije sve tako strašno i malo se opuste, mogu biti i te kako odlični đaci. Pomozite im u tome na koji god način se setite.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
