Negde smo napravili ogroman propust: ne družimo se kao pre, udaljili smo se ne samo od komšija i prijatelja, već i od članova sopstvene porodice. Jurimo neke nove vrednosti, za koje nam uglavnom treba mnogo para. Niko Vas više ne pita da li ste odmorni, ispunjeni, srećni. Važno je samo da se ima ono materijalno što je danas „in.“
Kao posledica toga, roditelji su po ceo dan na poslu. Kada nisu tamo, onda su u autu i voze. Decu nam vaspitavaju institucije: vrtići i škole. Više ih i ne poznajemo u pravom smislu te reči. Kada dođemo kući – premoreni smo. Deca imaju svojih problema i domaće zadatke koje uporno rade, čak i ako im nikad u životu neće trebati. Imamo problema u braku. Nemamo pojma ni gde nam je partner. Ali, ćutimo i trpimo, jer ne želimo da se potrudimo. Sve probleme stavljamo pod tepih i nadamo se da nikad neće isplivati na površinu.
I onda nam dete poraste. Završi fakultet, traži posao u inostranstvu gde je situacija slična. Ko još ima vremena za druženje ili bavljenje važnim stvarima. Radi se samo na onome što se vidi spolja. Fasada se kreči i šminka u nedogled. A to što može već sutra da se uruši – nema veze!
Počeli smo da se bojimo sopstvenih osećanja. Verujemo da ćemo biti povređeni čim ih pokažemo, jer je svet promenio pesmu i sada se cene neke druge stvari. Čak i svoju decu učimo tome. Jer, ako im kažemo da budu otvorena i svoja, znamo da će naići na nepravdu koja će im srušiti svet.
Stanite! Da li stvarno mislite da ćete se odupreti nečemu što je oduvek definisalo ljude? Da li mislite da možete da pobegnete od sebe ukoliko otputujete na drugi kraj sveta?! Možda ćete mnogo toga sakriti čak i od Vas samih, ali će sve to isplivati na ovaj ili onaj način. Nećete ni biti svesni koliko Vam skrivene emocije prave probleme.
Bez obzira što je današnji život postao drugačiji i što se forsiraju neke iskrivljene vrednosti, kvalitetnih ljudi i dalje ima. Samo se možda boje da Vam se pokažu. Naravno da morate naučiti dete da bude oprezno! Naučite ga da se brani i pokaže svoj stav, čak i onda kada je u manjini! Naučite ga da ima ljudi koji im neće želeti dobro. Važno je da ih prepoznaju! Ali, nemojte im govoriti da nema i onih koji će biti tu za njih i u dobru i u zlu! Jer ih ima!
Ali, ako se Vi bojite da pokažete emocije čak i sopstvenom detetu ili partneru, pružate loš primer. Vaše dete će se stideti da bude iskreno! Osetiće se čudno kada pokaže bilo koju emociju, zato što nije naviklo na to. Možda je čak neće ni prepoznati.
Naučite dete da voli! Da, ponekad će zbog toga možda i patiti. Ponekad će zbog toga biti povređeno! Ali, sve mu se to može desiti čak i onda kada ne pokazuje emocije. Jer jedno je ne pokazivati emocije, a sasvim drugo nemati ih!
Setite se šta je Vas učinilo zrelom osobom. Sigurno nisu baš sve pozitivne stvari. Čak i ono loše Vas je naučilo da se borite, da ne odustajete, da ne date na sebe! To je potrebno i Vašem detetu i ne treba bežati od sebe ili drugih. Samo mora biti pametno i birati ljude koji su slični njemu! Nemojte uskraćivati detetu nešto što nam je svima dato!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
