Svoju decu bismo želeli da zaštitimo od svega! Voleli bismo da ne osete nepravdu, ne povrede se, ne dožive neuspeh. Osetljivi smo kada se bilo ko drugi prema njima ponaša kako ne treba. Tada dobijamo snagu lava i ne bojimo se ničega. Imamo utisak da bismo pojeli svakog ko im se približi kako ne treba.
Međutim, zlatno pravilo glasi: „Ne pomažite detetu dok ne zatraži Vašu pomoć!“ Skloni smo preterivanju. Iako mnoge stvari mogu uraditi sami, mi im još uvek u tome pomažemo. To je najbolji način da im uskratimo zadovoljstvo, samostalnost, odgovornost za sopstvene postupke. A povrh svega, uskraćujemo im i razvitak samopouzdanja.
Posmatrajte ih dok samostalno obavljaju bilo kakvu aktivnost. Da li vidite taj sjaj u očima kada nešto prvi put urade sami? Da li vidite koliko su ponosni na sebe? Znate li da to ojača njihovu ličnost više nego bilo koji Vaš savet?
Ukoliko se mešate u svaku njihovu aktivnost, šaljete mu sledeću poruku: „Ti to ne znaš sam! Ne umeš! Ne radiš to kako treba! Nisi dorastao tom izazovu!“ Njihovo samopouzdanje pada u vodu. Da, možda ste to uradili deset puta brže nego Vaše dete. Ali, kako će drugačije naučiti, ukoliko ne proba i ne pogreši?
Ne živimo u bajci! Svako od nas greši. To čini i Vaše dete. Kako bi sledećeg puta znalo da ispravi sopstvenu grešku, morate mu dozvoliti da oseti negativne posledice svojih postupaka. Ponekad će se osetiti loše. Doživeće negativna osećanja. Ali, ona će ga naučiti kako da odraste i postane zrelo i odgovorno. Ta nelagoda će ga naučiti kako da ispravi grešku i više je ne ponovi.
Ne mešajte se u sve. Razumljivo je da imate tu potrebu. Ali, verovali ili ne, najviše ćete postići ukoliko sedite sa strane i nemo posmatrate. Uskočite samo onda kada je zaista neophodno. Određenim situacijama dete još uvek nije doraslo. Samo u tim situacijama treba Vašu pomoć.
Ne tražite od deteta nemoguće stvari. Možda biste želeli da se ono u petoj godini ponaša kao da ima deset. Složiću se – lakše je. Međutim, ono ima svoj tempo razvoja, svoje mane i vrline, svoj temperament i svoju brzinu kojom postiže ciljeve. Upoznajte ga što više, kako biste znali koje su njegove potrebe. Reagujte u skladu sa njima. Ne namećite svoje.
Budite tu kada je to potrebno. Pustite dete da bude samostalno i svoje, ali budite njegov oslonac onda kada mu je to zaista potrebno. Prihvatite da je ono ličnost koja je drugačija od Vas, bez obzira što mnoge osobine delite sa njim.
Svakodnevno učite Vaše dete. Pričajte mu priče. Uživite se u različite uloge. Poklonite mu svoje vreme i pažnju. Ali, uz svu tu ljubav, važno je poštovati pravila i granice i biti dolsedan u njihovom sprovođenju.
Budite jak roditelj. To znači da ćete raditi i stvari koje Vam se nimalo neće svideti, kako bi Vaše dete odraslo u snalažljivu i samostalnu osobu.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
