Svaki roditelj želi da njegovo dete bude lepo vaspitano. Zbog toga se trudimo da im objasnimo sve što smatramo da je važno. Upućujemo im mnogo naredbi i zahteva tokom dana. Međutim, tanka je granica između lepog vaspitanja i njihovog niskog samopouzdanja. Kada odrastu, želećete da znaju da se odbrane. Želećete da kažu drugima ono što misle i da ne trpe nikakvu torturu. Želećete da budu slobodni i svoji, uživaju u društvu i budu dovoljno drski kada to zatreba.
Kako biste to postigli, morate krenuti od najmanjih sitnica. Niko od Vas ne traži da popuštate detetu u svemu. Brojna pravila moraju postojati i ona se ne smeju kršiti. Dete treba da nauči da Vas poštuje i lepo razgovara. Mora se znati ko je roditelj, a ko dete.
Međutim, morate napraviti ravnotežu. Dete ima svoj karakter i svoj temperament. Mnogo toga uče od roditelja i bliskih osoba sa kojima provode mnogo vremena. Ali, postoje i osobine koje mogu biti „urođene“. Važno je da nauče da prate svoje želje, interesovanja i ostvaruju ciljeve. Važno je da znaju da procene, naprave izbor, donesu odluku sami…
Kako biste to postigli, morate birati bitke koje vodite sa njima. U važnim stvarima nemojte popuštati. Ali, evo gde ih možete „ojačati“ i pustiti ih da bude po njihovom.
Vaš mališan ne želi da obuče zelene pantalone. Ovaj vid pobune se javlja veoma rano. Ne sviđaju mu se određene boje. Ne trpi određenu tkaninu. Svrbi ga koža ili mu je krajnje neudobno. Razmislite. Da li stvarno mora obući baš to što ste Vi odredili?
Ne želi da poljubi bilo koju osobu koju Vi poznajete. Možda želite da ga naučite koliko je lepo biti učtiv i pozdraviti drage ljude. Međutim, svi smo mi različiti. Želimo da se poštuje naš prostor. Ponekad se ne osećamo dovoljno bliskim sa nekim, kako bismo se poljubili sa njim. Dovoljno je i da kaže „zdravo.“ Nema ničeg lošeg u tome.
Ne želi da se mazi sada sa Vama. Dolazite umorni sa posla. Nedostajalo Vam je dete. Ono Vam trči u zagrljaj, pozdravlja se, ali brzinom svetlosti se vraća svojoj igri. Vi biste sada želeli da se mazite, a ono ne. Poštujte to. Pustite ga da radi ono što želi. Mazićete se kasnije.
Pre nego što ih naterate da obave nešto što ste Vi zamislili – pitajte ih. „Da li želiš da poljubiš baku? Da li želiš da zagrliš drugara? Da li želiš da ti držim ruku?“ Pustite ih da odlučuju o sitnicama. Na taj način ćete im pokazati da su Vam njihova osećanja i mišljenje važni. A njima je to od ogromne pomoći.
Podržite svoje dete. Ukoliko ne želi da učini bilo koju od navedenih sitnica – pustite ga. Podržite ga u odluci, čak i ako su drugi prisutni. To je jedini način da stekne slobodu u kojoj će reći „NE!“
Naravno, dete će ispitivati granice. Reći će „NE“ i kada treba da uradi domaći zadatak ili skloni igračke na mesto. Za sve što mislite da je važno, nemojte popuštati. Ali, vodite računa da postoji i opseg stvari o kojima će Vaše dete odlučivati. Na taj način mu jačate samopouzdanje i dajete neophodna krila za kasnije.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
