Sećate se američkih filmova u kojima roditelji i deca nisu toliko bliski kao u našoj kulturi? Sećate se da jedan od roditelja uvek radi do kasno, iako je vikend? Zbog toga propušta neki važan dečiji događaj. Dete se vraća kući tužno. Nije mu bitno što je bio odličan na nastupu ili je njegov tim pobedio. Važno mu je samo to što njegov tata ili njena mama nisu mogli da dođu.
Sutradan sledi roditeljsko izvinjenje: „Izvini, imao sam mnogo posla. Nisam mogla da napustim važan poslovni sastanak. Zaglavio sam u saobraćaju. Sledeći put sigurno dolazim!“ Međutim, sledećeg puta se ponovo desi ista stvar – jednostavno imate previše posla! Iako Vas izjeda osećaj krivice, pravdavate se kako sve to radite zbog dece. Da niste toliko dugo na poslu, ne biste mogli da mu priuštite omiljenu igračku, skupu garderobu ili letovanje iz snova…
Malo po malo, dete gubi poverenje u Vas. Zna da sledeći put nećete doći, iako ste obećali da ćete se pojaviti. Zbog toga Vaš odnos trpi. Spolja izgleda kao da je sve kako treba. Međutim, ono će prećutati mnoge važne stvari. Prećutaće da ste ga povredili. Neće reći da Vam više ne veruje. Neće Vam reći da se nije pojavio na nastupu, jer ste Vi jedini tata koji se nije pojavio, pa ga je bilo sramota. Kako vreme odmiče, neće Vam prepričavati sve ono što je njemu važno, jer nije naišao na podršku i razumevanje.
Ali, to su samo filmovi, zar ne? U Vašoj stvarnosti toga nema. Da li je to zaista tako? Ili i mi počinjemo da pratimo sve te svetske trendove bili oni dobri ili loši? Da li možete reći da i dalje negujemo porodicu kao najveće blago? Ili su i nama postali važni moderni mobilni telefoni, skupi automobili, daleke destinacije, odlasci na odmore bez dece, frizeri, spa centri…?
I naša kultura se promenila. Deca su nam drugačija, jer smo mi kao roditelji drugačiji. Nemamo vremena. Postavljamo drugačije prioritete. Govorimo sebi kako moramo. Ne obraćamo pažnju na prave dečije potrebe. Pri tom, ne mislim na ono: „Jel si dovoljno jeo? Da li si uradio domaći? Dođi kući do ponoći!“ Govorim o pravoj roditeljskoj posvećenosti i bliskosti između roditelja i dece. Toga je sve manje!
Imajte jednu važnu stvar na umu: Vaše odsustvo se neće primetiti danas u dečijem ponašanju. Primetiće se u bliskoj ili daljoj budućnosti. Primetiće se kroz problematično ponašanje. Primetiće se kroz pravljenje dečijih loših odluka. Primetiće se kroz odabir lošeg društva. Ili, jednostavno, nećete imati ništa zajedničko sa svojim detetom, počev od najobičnijih tema za razgovor.
Znam da je teško. Nemamo dovoljno novca. Jedva sastavljamo kraj sa krajem. Ali, vodite računa da se uprkos napornom radnom vremenu i obavezama, što više posvetite Vašoj deci. Njihovo detinjstvo će tako brzo proći. Nećemo moći da poverujemo koliko su brzo prošle godine, jer su nama protekle u jurnjavi vremena i novca. A zapravo smo propustili sve ono što je zaista važno.
Kada Vam deca odrastu, nećete im više biti potrebni na način na koji ste im potrebni kada su mala. Zato, uživajte u tih nekoliko godina koliko god možete. Ostavite prljave sudove i bilo koje obaveze koje možete odložiti za sutrašnji dan. Budite tu za svoje dete. Sada Vam sigurno neće reći: „Hvala.“ Ali, videćete ogromnu razliku za nekoliko godina kada i dalje budete bili bliski kao što ste oduvek bili. Pronađite vremena za stvari koje su važne Vašem detetu!
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
