Možda spadate u roditelje koji nikad nisu imali tvrdoglavu decu. E, pa, čestitam Vam! Ukoliko, ipak, spadate u većinu koje su često izluđivali dečiji zahtevi i njihova neoboriva upornost u svemu, nastavite sa čitanjem.
Pomišljate da Vam je dete najgore? Pitate se u čemu ste pogrešili? Da li ste jedini roditelj koji ne zna kako da se izbori sa dečijom tvrdoglavošću? Tvrdoglavost je karakteristična za trogodišnjake i četvorogodišnjake, ali se javlja i u kasnijim periodima, naročito u pubertetu!
Kad malo bolje razmislite, ne možete reći da je Vaše dete nevaljalo ili bezobrazno. Ali, ono uvek ima argument i činjenice koje trese iz rukava, kao da je već završilo Pravni fakultet. Vi ostajete u čudu. Shvatate da je Vaše dete u pravu, bez obzira što se krijete iza roditeljskog autoriteta. Umorni ste. Iscrpljeni. Ne znate šta da mu odgovorite! Ne možete da verujete da ulažete mnogo više truda u borbi protiv dece, nego u borbi protiv sopstvenog šefa!
Kako bi Vaš problem bio još veći, oko Vas i Vaše dece sevaju oštri pogledi okoline. Povlačite se kako ne biste pravili dramu na ulici. Pa čak i kad uradite sve kako valja, osećaj krivice Vas ne napušta. Ne dozvolite da Vas ti pogledi ili negativni komentari ometaju u pravilnom vaspitanju. Ponekad će najispravnija stvar upravo tražiti najviše buke.
Postavite pravila. Ne odustajte od njih. Budite dosledni. Često će Vam pomoći ukoliko unapred najavite detetu šta ćete raditi i šta se od njega očekuje. Ali, isto tako, birajte svoje bitke. Ne možete očekivati da će Vas trogodišnje dete poslušati u apsolutno svakoj situaciji i to ponoviti 50 puta dnevno. Mnogo toga neće ići po planu. Pripremite se na to.
Imajte rezervni plan. Sa malom decom mnogo toga neće ići spontano i prirodno. Moraćete da uložite mnogo truda kako biste učinili ono što želite. Zato, pripremite se unapred. Ne gubite živce odmah na početku.
Budite kreativni! Nemojte očekivati da će Vam biti lako, ukoliko stvarno niste jedan od hiljadu roditelja čije je dete mirno i poslušno već u ovom periodu. Naučite sve taktike manipulacije. Trebaće Vam. Pitajte druge za savet, ali ne zaboravite da je svako dete drugačije.
Igrajte na kartu osećanja. Objasnite detetu zbog čega pravite određene poteze. Nećete delovati slabo, već će Vaše dete polako i sigurno učiti da mora obraćati pažnju i na tuđa osećanja i želje.
Prepustite im odluke koje ne mogu ugroziti ni njih, ni Vaš autoritet. Time jačate njihovo samopouzdanje, a imaće i “svoj deo kolača“ koji toliko žele. Oni moraju osetiti da su glavni u nečemu. Neprimetno birajte šta će to biti.
I najvažnije, imajte razumevanja. Ne reagujte burno na nešto što je sasvim očekivano za određeni uzrast. Vaše dete će ispitivati granice. Biće radoznalo. Morate ga malo i pustiti. Ako bude naučeno da nikad ne izražava svoje mišljenje i da Vas mora poslušati u svemu, takvo će biti i sa drugima. A to ne želite.
O. B.
diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut
